Неизвесна будућност „прошека” у Европској унији

Јелса – Снови хрватских винара о тржишту ЕУ почели су да се руше пошто се испоставило да су недавна трговинска ограничења богатог блока постала препрека пред којом ће се наћи произвођачи новопридошле чланице.

Суочени са стриктном заштитом порекла и протекционистичким правилима ЕУ, којој се Хрватска придружује 1. јула, винари ће морати да одустану од традиције и локалног поноса, мада се надају да није све готово, извештава Ројтерс.

Први тест био је у марту, када је министарство пољопривреде изненада саопштило да традиционално слатко десертно вино познато као „прошек” више неће моћи да се продаје под тим именом.

Прошек се сматра сувише сличним италијанском „просеку” који ужива заштићени статус по истим правилима ЕУ која кажу да вино под именом шампањ мора да буде направљено у области Шампање у Француској.

Неколико недеља касније Словенија је тврдила да Хрватска нема право да производи и на тржишту продаје „теран”, црвено вино које се производи на северу Јадрана, области коју деле Италија, Словенија и Хрватска.

Вест је неке локалне произвођаче приморала да кажу „уколико хоће вински рат, добиће га”, док Андро Томић, произвођач вина и „прошека” са Јелсе на Хвару, каже да Хрватска сноси одговорност за своје промашаје.

„Имали смо толико времена и могли смо толико тога више да учинимо, али министарство нас није консултовало”, каже Томић. „Како се ствари развијају, ко зна шта нас све чека”, рекао је он Ројтерсу у свом винском подруму, предивној каменој грађевини где туристи пробају и купују његова црвена, бела, розе и десертна вина.

Иронија је, каже он, да су „прошек” и „просеко” веома различити и да је једина сличност у имену. „Прошек”, боје ћилибара, прави се од грожђица често стављених на таване да се суше и пије се као јако десертно вино. „Просеко” је сасвим светло пенушаво вино слично шампањцу.

Уколико Хрватска успе да докаже разлику и испослује да се забрана укине, локални произвођачи мораће да промене име, што Томић сматра незамисливим. „Прошек је једноставно део наше традиције. То је као када би рекли ’конфисковаћемо део вашег мора’, то једноставно неће проћи”, каже он.

Удружење произвођача „прошека” ангажоваће министарство пољопривреде и адвокате специјализоване за интелектуалну својину и вероватно ће се обратити суду.

Хрватска је о чланству у ЕУ преговарала осам година, завршивши те разговоре 2011, али је мало тога учинила да региструје неке од својих прехрамбених производа.

Са плодном равницом на истоку, брдовитим севером и медитеранским југом, хрватска кухиња је мешавина италијанских, аустријских, мађарских и отоманских утицаја.

До сада је регистровано само 12 прехрамбених производа, укључујући маслине, ћуреће месо, две варијанте купус-салате и три врсте димљене шунке сличне италијанском пршуту. Само један од ових 12 производа –истарски пршут – јесте у поступку да добије заштићени знак ЕУ.

Заменица министра пољопривреде Даворка Хајдуковић каже да су многи локални произвођачи уплашени дугим процедурама регистрације или нису успели да схвате користи које би могли да имају.„Данас, када су тржишта засута производима сумњивог порекла и квалитета, потрошачи су спремни да плате више за нешто што је произведено на традиционални начин, са зачинима високог квалитета”, каже она.

Док се винари спремају за бој, произвођачи кулена су корак испред њих, па су они из Барање на североистоку Хрватске већ у Хрватској регистровали „барањски кулен” и спремају захтев за регистрацију у ЕУ. „Нема сврхе зауставити се на хрватској регистрацији, морамо да идемо у ЕУ. Показало се да је то одлично за маркетинг, али можете да региструјете само квалитетне производе, нешто на шта је ваш регион поносан”, каже Горан Кушец, професор технологије хране који је био саветник произвођачима кулена.