Психолошки канибализам

Ријалити програми спадају у један општеприхваћен народни модел који је присутан од памтивека: гледање у туђе двориште. То је људима занимљиво. Првенствено је то добар начин да не воде своју бригу, добар начин да се забораве сопствени проблеми тако што ће се пажња окупирати туђим животима. Сем радозналости коју људи задовољавају, на овај начин нуди се свакој кући насиље и сексуалност. Људима су културолошке забране одувек биле најинтересантније.

Постоји доста елемената који иду у прилог нездравој, незрелој и социјално неприхватљивој жељи људи да гледају туђу интиму. Привлачност ових програма врло је комплексна и постоји у неколико нивоа:

– основни је у томе што задовољавају базичну људску радозналост повезану са њиховом жељом да вире у туђе животе, овде је реч о нездравој радозналости која је фокусирана ка забрањеној приватности. Људи имају потребу да сазнају оно што други желе да сакрију;

– важна је и чињеница да се учесници боре за награду. Људи уживају у посматрању такмичења, гледају како учесници некада и не бирају средства да би се домогли награде;

– људи имају жељу да познате личности виде и другим оквирима који им иначе нису доступни. Желе да их посматрају док се свађају, једу, купају и друго... Да их виде и у ситуацијама у којима се они понашају као обични људи. Истовремено могу и да им се смеју и да им налазе мане.

Народ воли да утиче на исход такмичења. Гласање као и то да имају могућност да избацују учеснике даје им осећај моћи.

Велики број ликова са естраде увек је спреман на све да би успео. У супротном не би у оваквом друштву постали оно што јесу формално – „богати” и „успешни” спремни су на све само да не испадну из животне игре.

Мотив због кога улазе у ове програм углавном је новац, на првом месту, популарност, тј. да буду познати.

Овакве програме требало би укинути. Свако ко држи до себе и има само мало доброг укуса неће гледати ово чудо.

Потпуна изолација као и немогућност да чују било кога из спољашњег света током боравка у кући ВБ могу да произведу многобројне трауме по учеснике. Многи од њих након завршетка емисије могу имати тешке психолошке последице (од еуфорије са којом улазе до осећаја потпуног бесмисла када се поновно врате у реалан живот). То су последице по учеснике. О томе како ће се све то одразити на друштво – тек ћемо видети.

Била сам сведок када се десио смртни случај у породици и када о томе нису обавестили укућанина „Великог брата”. То је само једна слика о каквом се психолошком линчу овде ради.

Реч је о тешком кршењу права на приватност и достојанство особа па због тога тај пројекат и личи на психолошки канибализам.

ВБ нам континуирано шаље поруку да је на првом месту материјално – новац. Кућа, тело и све остало није важно.

А људско биће не може да опстане без духовне испуњености и без емоција.

И потпуно је неважно и све се брише што постоји као хришћанска вредност: породица, љубав, емоције, одговорност. Само једна порука лебди континуирано – дозвољено је све што доноси новац.