Psihološki kanibalizam

Rijaliti programi spadaju u jedan opšteprihvaćen narodni model koji je prisutan od pamtiveka: gledanje u tuđe dvorište. To je ljudima zanimljivo. Prvenstveno je to dobar način da ne vode svoju brigu, dobar način da se zaborave sopstveni problemi tako što će se pažnja okupirati tuđim životima. Sem radoznalosti koju ljudi zadovoljavaju, na ovaj način nudi se svakoj kući nasilje i seksualnost. Ljudima su kulturološke zabrane oduvek bile najinteresantnije.

Postoji dosta elemenata koji idu u prilog nezdravoj, nezreloj i socijalno neprihvatljivoj želji ljudi da gledaju tuđu intimu. Privlačnost ovih programa vrlo je kompleksna i postoji u nekoliko nivoa:

– osnovni je u tome što zadovoljavaju bazičnu ljudsku radoznalost povezanu sa njihovom željom da vire u tuđe živote, ovde je reč o nezdravoj radoznalosti koja je fokusirana ka zabranjenoj privatnosti. Ljudi imaju potrebu da saznaju ono što drugi žele da sakriju;

– važna je i činjenica da se učesnici bore za nagradu. Ljudi uživaju u posmatranju takmičenja, gledaju kako učesnici nekada i ne biraju sredstva da bi se domogli nagrade;

– ljudi imaju želju da poznate ličnosti vide i drugim okvirima koji im inače nisu dostupni. Žele da ih posmatraju dok se svađaju, jedu, kupaju i drugo... Da ih vide i u situacijama u kojima se oni ponašaju kao obični ljudi. Istovremeno mogu i da im se smeju i da im nalaze mane.

Narod voli da utiče na ishod takmičenja. Glasanje kao i to da imaju mogućnost da izbacuju učesnike daje im osećaj moći.

Veliki broj likova sa estrade uvek je spreman na sve da bi uspeo. U suprotnom ne bi u ovakvom društvu postali ono što jesu formalno – „bogati” i „uspešni” spremni su na sve samo da ne ispadnu iz životne igre.

Motiv zbog koga ulaze u ove program uglavnom je novac, na prvom mestu, popularnost, tj. da budu poznati.

Ovakve programe trebalo bi ukinuti. Svako ko drži do sebe i ima samo malo dobrog ukusa neće gledati ovo čudo.

Potpuna izolacija kao i nemogućnost da čuju bilo koga iz spoljašnjeg sveta tokom boravka u kući VB mogu da proizvedu mnogobrojne traume po učesnike. Mnogi od njih nakon završetka emisije mogu imati teške psihološke posledice (od euforije sa kojom ulaze do osećaja potpunog besmisla kada se ponovno vrate u realan život). To su posledice po učesnike. O tome kako će se sve to odraziti na društvo – tek ćemo videti.

Bila sam svedok kada se desio smrtni slučaj u porodici i kada o tome nisu obavestili ukućanina „Velikog brata”. To je samo jedna slika o kakvom se psihološkom linču ovde radi.

Reč je o teškom kršenju prava na privatnost i dostojanstvo osoba pa zbog toga taj projekat i liči na psihološki kanibalizam.

VB nam kontinuirano šalje poruku da je na prvom mestu materijalno – novac. Kuća, telo i sve ostalo nije važno.

A ljudsko biće ne može da opstane bez duhovne ispunjenosti i bez emocija.

I potpuno je nevažno i sve se briše što postoji kao hrišćanska vrednost: porodica, ljubav, emocije, odgovornost. Samo jedna poruka lebdi kontinuirano – dozvoljeno je sve što donosi novac.