Октопод са кућицом

У топлим и тропским морима наше планете живи аргонаут, познат и под именом папирни наутилус - једини октопод који има телесни покривач налик на шкољку. Међутим, ову седефасту творевину са два реда оштрих избочина, сличну пужевој кућици, поседују само женке. Стварају је саме, како би у њој чувале своја јајашца. Ова "торбица за јаја" настаје од секрета који женка излучује из пара леђних пипака. Када плива, женка често рашири пипке преко њених бочних страна како би је заклонила, пошто кожица која спаја пипке садржи хроматофоре - ћелије које мењају боју прилагођавајући се средини.
Мужјак не само што нема "кућицу", већ је и десет пута мањи од женке, која може да нарасте до два метра. Главна сврха његовог постојања јесте да оплоди јајашца. У џепу испод ока мужјака налази се модификована "трећа рука" - пипак у којем су ускладиштени сперматозоиди. Када се мужјак приближи женки, тај пипак се откида и уз помоћ сисаљки причвршћује за тело женке. Мужјак тада угине, док женка чува пипак пун сперматозоида у седефастој шкољци на леђима, све док јој не затреба да би оплодио јајашца.

Залепљена једно за друго, као да су нанизана на канап, јајашца су прилепљена за врх своје кућице: оно из којег ће прво испливати младунче аргонаута најближе је излазу. Млади се излежу током ноћи. Женка их повлачи у шупљину својих шкрга, а затим, заједно са водом, избацује и по стотинак младих у море. За разлику од већине главоножаца, женка аргонаута неће угинути пошто се млади излегу, већ може да на свет донесе и по неколико генерација младунаца.

Иако су најстарији сачувани текстови у којима се аргонаут помиње настали још 300 година пре наше ере, о овој животињи се не зна много. Живи на дубинама до 200 метара, а некада се веровало да женка плива захваљујући балончићима ваздуха сакупљеним у својој кућици. Научници су касније приметили да се папирни наутилус најчешће на води одржава тако што се пипцима прилепи за медузу, остатке морских алги или камен пловућац. Понекад се прикачи и за своје рођаке: у океанима су примећени ланци од двадесетак, па и више од тридесет женки аргонаута прилепљених једна за другу, како плутају на површини воде, изврнуте на бок.

Папирни наутилус храни се планктоном и ситном рибом, а сам је плен туна, крупнијих риба и морских птица. Да би био што мање приметан док плута морем, леђа су му тамнија од стомака, са којег се рефлектује сребрнасти сјај. Као и остали октоподи, од нападача се брани испуштајући густо, тамносиво мастило, које збуни грабљивца, док аргонаут не побегне. Примећено је да чак и пре излегања из јаја млади аргонаути, ако се осете угроженим, могу да испуштају мање количине мастила.