Српски "криптонит" у Београду

Један од четири на свету постојећа дела jадарита – минерала који је откривен прошле године, изложен је у Природњачком музеју на Калемегдану. "Српски криптонит", како овај минерал још називају, није пронађен ни на једном другом месту на свету. Могло би се рећи да је наш, домаћи. Научно је признат 2006. године.
Нешто малодушнији би можда рекли да је добро што је нешто српско уопште признато у свету. Они са израженијим националним поносом вероватно би се похвалили чињеницом да је јадарит веома сличан измишљеном кристалу криптониту – јединој ствари која филмском и стрип јунаку Супермену може да науди.
Заслуга и слава, за значајно научно откриће на мање од 200 километара од Београда припала је Крису Стенлију, Енглезу, геологу лондонског Природњачког музеја.

Он је нашао за сходно да, када га већ српски минеролози нису предухитрили, нашем Природњачком музеју поклони део драгоценог минерала који је открио. Тако је наш музеј постао један од четири светске познате институције која поседује холотип – еталон "српског криптонита". Званични назив јадарит је добио по долини реке Јадар у којој је пронађен. То подручје је омеђено планином Цер, реком Дрином, Лозницом...

Јадарит је, заправо, литијум-натријум-боросиликат (LiNaSiB3O7(OH)) са водом. Примерак који се налази у Природњачком музеју на Малом Калемегдану састоји се од сивих комада стене у којој се налази минерал и белих делова (јадарит). Његова употреба и могућности коришћења тек би требало да се утврде. Резерве минерала и количина значајних елемената у њему, како је објаснио Миодраг Јовановић, кустос-педагог Природњачког музеја, још нису утврђене.

– Јадарит садржи бор који је редак и може се користити у различите сврхе. Ипак, уколико се испостави да је Србија једино место где минерал постоји, његово коришћење неће бити исплативо – напоменуо је Јовановић.

Децу која су јуче раширених зеница посматрала поставку Природњачког музеја на Калемегдану привлачиле су огромне чељусти кикиндског мамута, али и 19 белих, у круг поређаних и смарагдним светлом обасјаних, каменчића јадарита.

– Могуће је да јадарит постоји само у Србији, али и да га има на другим местима где још није откривен. За сада је само наш – објаснио је Миодраг Јовановић кустос, радозналим школарцима.

Одскора, дакле, имамо "српски криптонит". Још када бисмо имали и Супермена...