Све ређе код државног зубара

Од када је почетком 2006. године уведено правило да пунолетни грађани поправке и вађење зуба плаћају из свог џепа, у стоматолошким службама домова здравља за само годину дана забележено је смањење броја посета стоматологу од чак 46,54 одсто. Према статистици Института за јавно здравље "Др Милан Јовановић Батут", број посета одраслог становништва државним зубарима у целој Србији пао је са три милиона и 723.136, колико их је било током 2005. године, на 1.990.187 посета у 2006. години. Број зуба пломбираних без лечења мањи је за 50,22 одсто (са 835.842 на 416.087), док је број пломбираних зуба са лечењем мањи за 47,21 одсто (са 326.562 на 172.376). Број извађених зуба такође је мањи, и то за 49,77 одсто (са 929.447 на 466.884).

Са оваквом статистиком овогодишња порука 17. недељe здравља уста и зуба "Болести зуба се могу спречити", коју од 14. до 20. маја организују Институт за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут" и Стоматолошки факултет у Београду, тешко ће се спровести у дело.

Повећање одлазака зубару бележи се једино у дечјим стоматолошким амбулантама, јер је, уз књижицу, само за децу већина услуга остала по старом, дакле бесплатна. Кажемо већина, јер, на пример, родитељи морају у дому здравља сами свом детету да плате и обезбеде фиксну протезу, односно фиксни ортодонски апарат, који за обе вилице кошта 70.000 динара, иако није реч о луксузу.

Број посета стоматологу школске деце и омладине тако се повећао у 2006. у односу на 2005. годину за 2,63 одсто (са 2.033.771 на 2.087.339). Број зуба пломбираних без лечења у истој популационој групи повећао се за 6,57 одсто (са 468.101 на 498.860), док је број пломбираних зуба са лечењем мањи за 4,38 одсто (са 130.928 на 125.198). Број извађених зуба такође је смањен, и то за 6,06 одсто (са 258.335 на 243.148).

– Код одраслих је све јасно. Нови модел финансирања је довео до тога да корисници све мање користе стоматолошке услуге и то ће вероватно имати последице. Број посета дечјој стоматолошкој служби је очекивано порастао због новог начина финансирања у коме стоматолог треба да пружи велики број услуга за дефинисано време по за сада ниским, фондовским ценама. То је довело до већег броја посета, јер су стоматолози мотивисани да много више деце обухвате – тумачи ову сложену статистику др Весна Кораћ, магистар стоматолошких наука и специјалиста социјалне медицине из Института за јавно здравље "Батут".

Тако су ходници и стоматолошке амбуланте за одрасле у Србији све празнији, а људи са поквареним зубима и оних крезавих све је већи. Нажалост, код нас се и даље између опције вађења и пломбирања зуба бира прво решење. Ни обећања да ће цене поправки зуба у домовима здравља бити много ниже у односу на приватнике нису задржала старе пацијенте. Колико су цене повољне просудите сами: у дому здравља "Палилула", једном од централних београдских домова здравља, вађење зуба кошта 650 динара, а најнижа цена једне пломбе је 500 динара, при чему се овај износ повећава зависно од величине и врсте пломба, као и од тога да ли се зуб лечи или се све заврши током једне посете зубару. У приградском дому здравља Барајево претпоставило се да је куповна моћ нижа па су и цене услуга ниже: вађење 400, а стартна цена за пломбирање је 500 динара.

У Србији, по подацима из Истраживања здравља становника из 2000. године, 27 одсто људи пере зубе једном дневно (новији подаци из 2006. се још чекају), али је зато свеж податак да у основну школу са свим здравим зубима креће само 19,74 одсто шестогодишњака. Каријес зуба је појединачно друго најчешће хронично обољење код деце.

Како објашњава мр Весна Кораћ, у оквиру програма за унапређење квалитета рада у здравственим установама у Србији, између осталих се прикупљају и индикатори квалитета у стоматологији (КЕП) који се ослањају на проценат дванаестогодишњака и проценат шестогодишњака без каријеса. Један од циљева Светске здравствене организације за орално здравље до 2010. године јесте да проценат деце од шест година са свим здравим зубима (млечним и сталним) буде изнад 50 одсто. Према нашим подацима, проценат деце без каријеса на млечним и сталним зубима, на нивоу целе Србије, износи 19,74 одсто (у Војводини 17,91, централној Србији 20,34, а у Београду 34,63).

Статистика о здрављу зуба, која може да се пореди међу државама, по препоруци СЗО израчунава се тако што се укупан број зуба са каријесом, пломбираних и извађених код деце у дванаестој години подели са бројем прегледане деце истог узраста и овај број оптимално треба да буде мањи од три. Просечна вредност КЕП код деце од 12 година у Србији је 3,23 (у централној Србији је 3,61, у Војводини је 2,93 и град Београд има вредност 2,41). Најниже вредности има Топлички округ (2,21), а највише Пчињски (5,8). Поређења ради, позитиван тренд снижења каријеса код деце постоји у Словенији и Мађарској, док је у осталим деловима централне и источне Европе присутност каријеса и даље висока. Пример за узор је Велика Британија где се КЕП вредност креће од 0,66 у Енглеској, до 2,55 у Северној Ирској.