Sve ređe kod državnog zubara

Od kada je početkom 2006. godine uvedeno pravilo da punoletni građani popravke i vađenje zuba plaćaju iz svog džepa, u stomatološkim službama domova zdravlja za samo godinu dana zabeleženo je smanjenje broja poseta stomatologu od čak 46,54 odsto. Prema statistici Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut", broj poseta odraslog stanovništva državnim zubarima u celoj Srbiji pao je sa tri miliona i 723.136, koliko ih je bilo tokom 2005. godine, na 1.990.187 poseta u 2006. godini. Broj zuba plombiranih bez lečenja manji je za 50,22 odsto (sa 835.842 na 416.087), dok je broj plombiranih zuba sa lečenjem manji za 47,21 odsto (sa 326.562 na 172.376). Broj izvađenih zuba takođe je manji, i to za 49,77 odsto (sa 929.447 na 466.884).

Sa ovakvom statistikom ovogodišnja poruka 17. nedelje zdravlja usta i zuba "Bolesti zuba se mogu sprečiti", koju od 14. do 20. maja organizuju Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" i Stomatološki fakultet u Beogradu, teško će se sprovesti u delo.

Povećanje odlazaka zubaru beleži se jedino u dečjim stomatološkim ambulantama, jer je, uz knjižicu, samo za decu većina usluga ostala po starom, dakle besplatna. Kažemo većina, jer, na primer, roditelji moraju u domu zdravlja sami svom detetu da plate i obezbede fiksnu protezu, odnosno fiksni ortodonski aparat, koji za obe vilice košta 70.000 dinara, iako nije reč o luksuzu.

Broj poseta stomatologu školske dece i omladine tako se povećao u 2006. u odnosu na 2005. godinu za 2,63 odsto (sa 2.033.771 na 2.087.339). Broj zuba plombiranih bez lečenja u istoj populacionoj grupi povećao se za 6,57 odsto (sa 468.101 na 498.860), dok je broj plombiranih zuba sa lečenjem manji za 4,38 odsto (sa 130.928 na 125.198). Broj izvađenih zuba takođe je smanjen, i to za 6,06 odsto (sa 258.335 na 243.148).

– Kod odraslih je sve jasno. Novi model finansiranja je doveo do toga da korisnici sve manje koriste stomatološke usluge i to će verovatno imati posledice. Broj poseta dečjoj stomatološkoj službi je očekivano porastao zbog novog načina finansiranja u kome stomatolog treba da pruži veliki broj usluga za definisano vreme po za sada niskim, fondovskim cenama. To je dovelo do većeg broja poseta, jer su stomatolozi motivisani da mnogo više dece obuhvate – tumači ovu složenu statistiku dr Vesna Korać, magistar stomatoloških nauka i specijalista socijalne medicine iz Instituta za javno zdravlje "Batut".

Tako su hodnici i stomatološke ambulante za odrasle u Srbiji sve prazniji, a ljudi sa pokvarenim zubima i onih krezavih sve je veći. Nažalost, kod nas se i dalje između opcije vađenja i plombiranja zuba bira prvo rešenje. Ni obećanja da će cene popravki zuba u domovima zdravlja biti mnogo niže u odnosu na privatnike nisu zadržala stare pacijente. Koliko su cene povoljne prosudite sami: u domu zdravlja "Palilula", jednom od centralnih beogradskih domova zdravlja, vađenje zuba košta 650 dinara, a najniža cena jedne plombe je 500 dinara, pri čemu se ovaj iznos povećava zavisno od veličine i vrste plomba, kao i od toga da li se zub leči ili se sve završi tokom jedne posete zubaru. U prigradskom domu zdravlja Barajevo pretpostavilo se da je kupovna moć niža pa su i cene usluga niže: vađenje 400, a startna cena za plombiranje je 500 dinara.

U Srbiji, po podacima iz Istraživanja zdravlja stanovnika iz 2000. godine, 27 odsto ljudi pere zube jednom dnevno (noviji podaci iz 2006. se još čekaju), ali je zato svež podatak da u osnovnu školu sa svim zdravim zubima kreće samo 19,74 odsto šestogodišnjaka. Karijes zuba je pojedinačno drugo najčešće hronično oboljenje kod dece.

Kako objašnjava mr Vesna Korać, u okviru programa za unapređenje kvaliteta rada u zdravstvenim ustanovama u Srbiji, između ostalih se prikupljaju i indikatori kvaliteta u stomatologiji (KEP) koji se oslanjaju na procenat dvanaestogodišnjaka i procenat šestogodišnjaka bez karijesa. Jedan od ciljeva Svetske zdravstvene organizacije za oralno zdravlje do 2010. godine jeste da procenat dece od šest godina sa svim zdravim zubima (mlečnim i stalnim) bude iznad 50 odsto. Prema našim podacima, procenat dece bez karijesa na mlečnim i stalnim zubima, na nivou cele Srbije, iznosi 19,74 odsto (u Vojvodini 17,91, centralnoj Srbiji 20,34, a u Beogradu 34,63).

Statistika o zdravlju zuba, koja može da se poredi među državama, po preporuci SZO izračunava se tako što se ukupan broj zuba sa karijesom, plombiranih i izvađenih kod dece u dvanaestoj godini podeli sa brojem pregledane dece istog uzrasta i ovaj broj optimalno treba da bude manji od tri. Prosečna vrednost KEP kod dece od 12 godina u Srbiji je 3,23 (u centralnoj Srbiji je 3,61, u Vojvodini je 2,93 i grad Beograd ima vrednost 2,41). Najniže vrednosti ima Toplički okrug (2,21), a najviše Pčinjski (5,8). Poređenja radi, pozitivan trend sniženja karijesa kod dece postoji u Sloveniji i Mađarskoj, dok je u ostalim delovima centralne i istočne Evrope prisutnost karijesa i dalje visoka. Primer za uzor je Velika Britanija gde se KEP vrednost kreće od 0,66 u Engleskoj, do 2,55 u Severnoj Irskoj.