НИС хоће своје на Косову

Како би повратила власништво над непокретностима у јужном делу Косова и Метохије „Нафтна индустрија Србије” припрема документацију за покретање тужбе пред Врховним судом Косова – сазнаје „Политика”.

У предлогу платформе за наредне преговоре Београда и Приштине у који је „Политика” имала увид, утврђено је да НИС на територији Косова има 31 објекат, од чега се четири налазе у северном делу Косова.

НИС је, такође, заинтересован за истраживање нафте и продају нафтних деривата како самостално, тако и у сарадњи са косовским компанијама. Проблем у трговини дериватима је тренутно у „двојним акцизама”, те је, како истиче наш извор, неопходно да Влада Србије донесе одлуку о повраћају акциза. НИС је, такође, заинтересован за истраживање и производњу нафте и гаса на територији Косова, и у северном и јужном делу.

– Решавање питања снабдевања севера Косова електричном енергијом, транзит енергије, статус хидроелектране „Газиводе” и система „Ибар –Лепенац”, имовине и улагања Србије у енергетске објекте, као и резерве угља на Косову и Метохији – најважније су теме обрађене у предлогу платформе за наредне преговоре Београда и Приштине који треба да буду окончани до половине јуна.

Како „Политика” сазнаје, у предлогу наше платформе пише да је за снабдевање севера КиМ неопходно формирати засебну компанију или „ћерку фирму” Јавног предузећа„Електропривреда Србије” која би имала улогу оператора система и јавног снабдевача за северни део КиМ, односно подручје трафостанице „Валач”. Било би потребно формирати и компанију за снабдевање „на велико” која би снабдевала јавног снабдевача за северни део КиМ и преузела његову балансну одговорност. У случају постизања договора о признавању лиценци између две агенције за енергетику, то може бити и ЈП ЕПС.

–Треба дефинисати и статус хидроелектране„Газиводе”, чија производња би, такође, улазила у балансну групу овог новоформираног снабдевача „на велико”, уз успостављање јасних међусобних финансијских односа, како пословање ХЕ „Газиводе” не би било угрожено неплаћањем испоручене енергије, што је био случај у претходном периоду – каже извор „Политике” – Део договора била би и клаузула о поновном „уомчавању”између трафостаница „Валач” и осталог дела преносног система на КиМ коју је косовски оператор самоиницијативно раскинуо у септембру 2011. године. Тиме би поново био осигуран задовољавајући ниво сигурности снабдевања северног дела КиМ.

Што се тиче балансне одговорности у преносном систему електричне енергије која подразумева одговорност за равномерност и уравнотеженост у преносу, један од предлога је, како указује извор „Политике”, да КЕК има статус балансно одговорне стране у оквиру Србије и морао би бити регистрован као балансно одговорна страна код ЈП „Електромрежа Србије” са истим правима и обавезама као ЈП ЕПС и сви остали учесници на тржишту.

– То значи да би се морао успоставити уговорни однос ЈП ЕМС – КЕК на сличан начин као што је предвиђено за однос ЈП ЕМС – ЈП ЕПС. Тим концептом не би било рупе у покривености и не би било осцилација на тржишту – тврди наш извор. Најзначајније место у структури минералних сировина КиМ заузима лигнит, чије геолошке резерве су 14,7 милијарди тона. По свом значају рангиране су као пете у свету. Оквирном платформом предвиђа се и решавање питања имовине и права запослених који су радили у енергетским ЈП.