Проблем привреде – проблем и банака

Иако је домаћи банкарски систем веома ликвидан, приметна је појачана обазривост грађана у задуживању, као и опрез предузећа у погледу нових улагања. Привредници чекају стабилније и предвидљивијепословно окружење, што као логичну последицу има нешто умањенији обим захтева за кредитима. Уз то, висок ниво ненаплативих кредита додатан је изазов за банке како у Србији, тако и у читавом региону. Зато је знатан део активности у овом тренутку усмерен ка наплати спорних потраживања и њиховом регулисању, изјавила је за наш лист председник Извршног одбора Банке Интеза Драгиња Ђурић, одговарајући на питање шта је главни проблем домаћег банкарства.

Могу ли у том нашем систему банке да буду здраве, а привреда „болесна”?

Стање на банкарском тржишту је у великој мери одраз у огледалу ситуације у привреди. Када једном сектору не иде, ни другом не може бити добро. Проблеми реалне економије су истовремено и проблеми банака. Ипак, поред свих изазова са којима су банке суочене, неоспорна је чињеница да је домаћи банкарски сектор уређен, прилагођен захтевима домаће и интернационалне регулативе.

Можете ли помоћи презадуженим клијентима?

У овом посткризном периоду управо се и највише бавимо решавањем проблема презадужених клијената, с обзиром на то да резервације за ризичне пласмане лимитирају могућност инвестирања у пројекте који имају потенцијал да покрену економску активност. Увек истичем да улажемо максималне напоре да кроз партнерство са њима пронађемо најприхватљивије решење, било кроз реструктурирање или репрограм обавеза.

Јесу ли ненаплативи кредити само „специјалност”Србије?

Србија са 18,6 одсто ненаплативих кредита јесте у врху европских земаља. Ипак не треба изгубити из вида и чињеницу да су лоши кредити проблем у целом окружењу ида је у неким земљама Европске уније, попут, рецимо Мађарске, овај ниво на око 14, док је у Румунији изнад 18 одсто укупних пласмана.

Од кога очекујете подршку? Државе?

Не толико од саме државе, ако под њом подразумевате владу и њена министарства, колико од правосудних органа. Неопходно је даље повећање ефикасности судске праксе како би се обезбедила бржа реализација средстава обезбеђења, што би створило простор да банке буду знатно мање рестриктивне према клијентима.

Домаће банке због разно-разних резервација ненаплативих кредита по страни држе нешто мање од шест милијарди евра. Ко плаћа толики мртав капитал?

На жалост, плаћамо сви, и банке и клијенти. Клијенти нешто вишим каматним стопама због свеприсутног ризика улагања, а највећи цех плаћају предузећа која су у категорији ризичнијих јер је за њихове пласмане потребно обезбедити висока резервисања. Банке са своје стране плаћају падом профита. Управо због толике пословне неизвесности и високог кредитног ризика акционари Интезе су целокупан прошлогодишњи профит уложили у капитално јачање наше банке. Наша групација није из Србије по том основу изнела ниједан динар, што јасно говори да наша матица верује у ово тржиште.

Шта, као банкар, највише замерате домаћим привредницима, па и онима који долазе по зајам код вас?

Уколико сагледамо пословање компанија које имају проблема са сервисирањем обавеза махом се може уочити одсуство квалитетног корпоративног управљања, односно недостатак јасне визије у погледу развојне перспективе предузећа. Уз то, онај део привреде који се још није прилагодио новим околностима требало би да рационализује своје пословање, смањи трошкове и пронађе нова тржишта.

Имате ли, после свега, коме да „продате” паре?

Чињеница да у условима опште неизвесности узроковане кризом и становништво и привреда настоје да смање своју зависност од кредита. С друге стране, нажалост, услед негативне конјунктуре или неадекватног прилагођавања екстерним условима, расте број предузећа која немају могућност да користе кредите или барем не у жељеном обиму. Као резултат уочава се недостатак кредитно способне тражње и због тога, неко значајније повећање нивоа кредитирања може се очекивати тек са новим инвестицијама које ће довести до обнављања производње, као и јачања животног стандарда грађана.

Постоје ли клијенти којима не можете да одбијете кредит?

Наша је велика срећа и успех што је убедљиво највећи део наших корпоративних клијената оцењен као ниско ризичан и што управо они чине најквалитетнији део наше клијентске базе. Са једне стране, банкама погодује то што су резервације за њих веома ниске, док са друге стране оваква предузећа добијају кредите с каматним стопама које су на европском нивоу. Чини ми се да у овој ситуацији, када смо сви искључиво сконцентрисани на решавање проблема лоших кредита, неоправдано заборављамо најбоље клијенте. А има их. И то доста.

Укупна уштеђевина у Србији је око 8,6 милијарди евра. У динарима је симболичних два-три одсто. Имате ли проблема да и тај новац пласирате?

Чињеница је да је депозитна база на нивоу целог банкарског сектора, па тако и у нашој банци са једне стране углавном краткорочног карактера, а са друге већином у страној валути. Јасно је да се ово негативно одражава кроз ограниченост понуде дугорочних улагања, нарочито у динарима.

Како се довијате?

Наша банка већ дужи низ година веома успешно сарађује са водећим међународним финансијским институцијама, као што су ЕБРД, ЕИБ, KfW, ИФЦ и Европски фонд за југоисточну Европу из чијих кредитних линија,које су углавном са роком отплате од седам, девет, па чак и 12 година,клијентима обезбеђујемо веома повољне изворе финансирања. Такође, имамо и континуирану подршку наше матичне банкарске групације Интеса Санпаоло.

Имамо ли превише банака с обзиром на тржиште од свега седам милиона људи?

Тржиште је меродавно да каже да ли је 31 банка превише или мало, иако је извесно да се њихов број смањује. Уколико погледамо резултате пословања нашег банкарског сектора видећемо да известан број банака које немају снажне билансне суме нити значајно тржишно учешће не послује са профитом већ одређени низ година. Економски гледано, такво стање није одрживо и тешко се може очекивати да ће ове финансијске институције наставити да раде и послују са губитком.

Пошто је реч и о државним банкама да ли то значи да их треба приватизовати или затворити?

Не бих о томе да судим, јер, ипак, радим у банци са страним капиталом. Сматрам да је квалитет управљања банком, много важнији од порекла њеног капитала.

-------------------------------------------

Држави вишкови ликвидности

Да ли још тргујете са државом и НБС?

Основна делатност банака је депозитно пословање са једне и кредитирање становништва и привреде са друге стране, а не куповина државних хартија од вредности. Политика Банке Интеза свих ових година била је да у хартије од вредности усмеравамо само вишкове динарске ликвидности. Осим тога, држава се у последње време све више задужује на међународном тржишту капитала продајући своје еврообвезнице.

Није ли то њен легитиманинтерес, поготово што продаје обвезнице по цени нижој него, рецимо, Шпанија или Италија?

Наравно. Нико то не спори. И рок на који продаје своје хартије од вредности и цена су повољнији на иностраним тржиштима. Са друге стране, не треба заборавити да смо куповали државне записе и прошле године када је приступ државе међународним тржиштима био отежан и када је финансирање државног буџета било ослоњено искључиво на банкарски сектор.