Депресија чешћа међу женама

Економска криза, недостатак новца, проблеми у породици, тешке болести, осећај туге, само су неки од разлога због чега се велики број људи осећа нерасположено и депресивно. Има и људи који се без икаквог повода осећају безвољно, који не желе да излазе из куће, да иду на посао, да се друже, па дане и ноћи проводе тугујући у самоћи. Код неких особа депресија може да траје неколико дана, док код одређених пацијената ова дијагноза може да потраје много дуже.

Како истиче проф. др Славица Ђукић-Дејановић, неуропсихијатар и министарка здравља, депресија је једно од масовних обољења и процењује се да ће 2020. године, према ставовима Светске здравствене организације, по учесталости бити други фактор онеспособљености становника, после кардиоваскуларних болести. Реч је о осећању бескрајне туге и нерасположења, без видљивог повода.

– Реч је о стању у коме особа нема иницијативу, нити жељу да се радује, о стању у коме се некада помисли да живот нема смисла и да не вреди живети и мисли се руминирају, враћају уназад, а нема планова за будућност. Депресија се чешће јавља код жена, посебно оних старије животне доби. Сматра се да је и млађа популација, односно адолесценти и млади, све изложенија депресивном поремећају – објаснила је др Ђукић-Дејановић.

Наша саговорница напомиње да о депресији можемо говорити онда када нека особа има типичне симптоме за ово обољење најмање две недеље. Нажалост, особе најчешће долазе код лекара онда када је тај период неупоредиво дужи – кад траје месецима, а некада и годинама. Основни симптоми су безразложна туга, недостатак животне радости и недостатак иницијативе.

– На те основне симптоме надовезују се и неки други, као што су поремећај сна и апетита, недостатак воље да се живи, од аутоагресије преко суицидалних идеја, некада до покушаја самоубиства, затим читав низ телесних симптома, као што је лупање срца, поремећено дисање, тегобе у желуцу, нестабилност. Такозвана соматска депресија некада чак маскира психолошке симптоме. Све су то, укључујући и недостатак концентрације, разлози због којих је добро да се потражи стручна помоћ – сматра министарка здравља.

Истраживања показују да се промене расположења код депресивних људи могу смењивати у току дана. Код неких је депресивност најприсутнија ујутру, а код других су црне мисли и безвољност најактуелнији у вечерњим сатима.

– У зависности од тога о ком је облику депресије реч, методологија лечења је различита. У сваком случају, за оне који болују од благе депресије добро је да оду код стручњака, да добију од њега подршку и адекватну реч, психотерапијом. Они који болују од умерено тешких и тешких депресивних поремећаја лече се и фармаколошки и нефармаколошки. Тај такозвани бихејвиорално-когнитивни аспект, нефармаколошки, важан је колико и добро изабран лек – закључила је др Ђукић-Дејановић.