Клима по моделу гериле

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, маја – Њујорчанин Питер Кофман, програмер консултантске компаније, у слободном времену крстари улицама на специјалан начин, због којег га суграђани називају – климатски герилац. У акцију креће кад отопли, као сада. Оружје му је на ногама – ципеле. Мета су му врата пословних центара. Не отвара их ни милом ни силом. Само их – затвара. Не да би се обрачунао с благајницима и муштеријама, него да спречи – расипничко "луфтирање".

Смета му, како је изјавио "Њујорк тајмсу", што многе фирме укључују клима-уређаје из све снаге, а држе капије широм отворене да би расхлађивањем намамиле пролазнике и тако арче драгоцену енергију. А он кад то примети, ципелом избије подупирач…

Штедња енергије није, међутим, у природи његових сународника. Ових дана, међутим, као да је прорадио механизам бумеранга, па ни природа не штеди Американце него их својом необузданом енергијом пустоши. Нарочито тамо где нису "затворили врата" избијању својих олакости на уштрб околине.

Пожари, поплаве…

Много пре календарске "сезоне пожара", ватре гутају огромне просторе сушних делова Флориде и Калифорније. Евакуишу се многа насеља, као и у средишњој држави Мисури коју плаве изливене реке. У Канзасу и на граници Тексаса с Мексиком, жале за око двадесет живота које су недавно однели налети торнада. У атлантском приобаљу Џорџије већ се накострешила прва овогодишња тропска непогода, названа "Андреа", најављујући прерани долазак и сезоне урагана, која званично почиње 1. јуна…

Због тога су широм земље проглашена локална ванредна стања, с мобилизацијама војника националних гарди и ватрогасаца, опскрбама збегова, хитном федералном финансијском и медицинском помоћи. Клима, рекло би се, делује као герила, ударајући намах, по разним насеобинама изниклим на путевима њених излива беса.

Наша клима је једна од најнеобузданијих на свету – жале се Американци, после дугих покушаја да укроте природу и замене је аутоматизацијом и механизацијом. Многи научници сматрају, међутим, да су САД један од главних произвођача елемената за климатске ломове, јер су међу највећим загађивачима атмосфере одакле произлази плаховитост "глобалног прегревања".

Овако или онако, тек – у односима с природом, суперсила почесто запада у врло зависан положај, као да је земља трећег света. Томе, зачудо, доприноси и склоност њених грађана ка природним мамцима. Нагло је, тако, порастао, прилив становништва на обалама топлих мора, по шумама, ливадама, долинама, обронцима. Демографи тврде да се масовно хрли баш ка тамошњим подручјима која су изложена ураганима, лако запаљива на летњим усијавањима, па и подложна одронима.

Однос према природи уједно се испоставио и као својеврсно мерило системских слабости, иако се престонички Вашингтон с разлогом дичи шумским окружењем, из којег у дворишта породичних кућа свраћају кошуте, лисице, ракуни, јелени од којих се поједини примерци догегају и до Беле куће око које се вијају веверице. Управо је поново објављено да је превеликом концентрацијом на далеке ратове, национално руководство прилично занемарило одбрану од хроничних климатских удара.

Гувернерка торнадом погођеног Канзаса, Кетлин Сибелијус, пожалила се да та савезна држава нема довољно ни војника ни машина за хитне интервенције у ванредним околностима, јер је добар део и људства и механизације послат на ирачки фронт. Иста помањкања осећају се и у другим савезним државама, каже.

Трауме пострадалих

"Треба да правимо бране а не бомбе" – још је порука антиратних демонстраната, настала после налета урагана "Катрина" који је у лето 2005. згромио Њу Орлеанс и околину, усмртивши више од 1.800 људи и причинивши штету која је премашила 100 милијарди долара. Тада су највише страдале сиромашне црначке масе које и сада, упркос обећањима централне власти да ће ублажити социјални јаз, преживљавају највеће трауме. Најновије истраживање је показало да чак 59 одсто тамошњих црнаца осећа да им је то невреме "разорило живот", док се тако о себи изразило 29 процената њихових суграђана белаца.

Остала је занемарена и – спремност света да помогне Америци у ублажавању последица те катастрофе. Од понуђених пошиљки у готовини и нафти, вредних 854 милиона долара, само је 40 милиона искоришћено за помоћ пострадалима и обнову порушеног – признаје се у званичној евиденцији до које је дошла организација "Грађани за одговорност и морал у Вашингтону" и проследила је "Вашингтон посту". Неефикасност се приписује бирократизованости надлежних, којима је нови феномен био изван шаблона.