Klima po modelu gerile

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, maja – Njujorčanin Piter Kofman, programer konsultantske kompanije, u slobodnom vremenu krstari ulicama na specijalan način, zbog kojeg ga sugrađani nazivaju – klimatski gerilac. U akciju kreće kad otopli, kao sada. Oružje mu je na nogama – cipele. Meta su mu vrata poslovnih centara. Ne otvara ih ni milom ni silom. Samo ih – zatvara. Ne da bi se obračunao s blagajnicima i mušterijama, nego da spreči – rasipničko "luftiranje".

Smeta mu, kako je izjavio "Njujork tajmsu", što mnoge firme uključuju klima-uređaje iz sve snage, a drže kapije širom otvorene da bi rashlađivanjem namamile prolaznike i tako arče dragocenu energiju. A on kad to primeti, cipelom izbije podupirač…

Štednja energije nije, međutim, u prirodi njegovih sunarodnika. Ovih dana, međutim, kao da je proradio mehanizam bumeranga, pa ni priroda ne štedi Amerikance nego ih svojom neobuzdanom energijom pustoši. Naročito tamo gde nisu "zatvorili vrata" izbijanju svojih olakosti na uštrb okoline.

Požari, poplave…

Mnogo pre kalendarske "sezone požara", vatre gutaju ogromne prostore sušnih delova Floride i Kalifornije. Evakuišu se mnoga naselja, kao i u središnjoj državi Misuri koju plave izlivene reke. U Kanzasu i na granici Teksasa s Meksikom, žale za oko dvadeset života koje su nedavno odneli naleti tornada. U atlantskom priobalju Džordžije već se nakostrešila prva ovogodišnja tropska nepogoda, nazvana "Andrea", najavljujući prerani dolazak i sezone uragana, koja zvanično počinje 1. juna…

Zbog toga su širom zemlje proglašena lokalna vanredna stanja, s mobilizacijama vojnika nacionalnih gardi i vatrogasaca, opskrbama zbegova, hitnom federalnom finansijskom i medicinskom pomoći. Klima, reklo bi se, deluje kao gerila, udarajući namah, po raznim naseobinama izniklim na putevima njenih izliva besa.

Naša klima je jedna od najneobuzdanijih na svetu – žale se Amerikanci, posle dugih pokušaja da ukrote prirodu i zamene je automatizacijom i mehanizacijom. Mnogi naučnici smatraju, međutim, da su SAD jedan od glavnih proizvođača elemenata za klimatske lomove, jer su među najvećim zagađivačima atmosfere odakle proizlazi plahovitost "globalnog pregrevanja".

Ovako ili onako, tek – u odnosima s prirodom, supersila počesto zapada u vrlo zavisan položaj, kao da je zemlja trećeg sveta. Tome, začudo, doprinosi i sklonost njenih građana ka prirodnim mamcima. Naglo je, tako, porastao, priliv stanovništva na obalama toplih mora, po šumama, livadama, dolinama, obroncima. Demografi tvrde da se masovno hrli baš ka tamošnjim područjima koja su izložena uraganima, lako zapaljiva na letnjim usijavanjima, pa i podložna odronima.

Odnos prema prirodi ujedno se ispostavio i kao svojevrsno merilo sistemskih slabosti, iako se prestonički Vašington s razlogom diči šumskim okruženjem, iz kojeg u dvorišta porodičnih kuća svraćaju košute, lisice, rakuni, jeleni od kojih se pojedini primerci dogegaju i do Bele kuće oko koje se vijaju veverice. Upravo je ponovo objavljeno da je prevelikom koncentracijom na daleke ratove, nacionalno rukovodstvo prilično zanemarilo odbranu od hroničnih klimatskih udara.

Guvernerka tornadom pogođenog Kanzasa, Ketlin Sibelijus, požalila se da ta savezna država nema dovoljno ni vojnika ni mašina za hitne intervencije u vanrednim okolnostima, jer je dobar deo i ljudstva i mehanizacije poslat na irački front. Ista pomanjkanja osećaju se i u drugim saveznim državama, kaže.

Traume postradalih

"Treba da pravimo brane a ne bombe" – još je poruka antiratnih demonstranata, nastala posle naleta uragana "Katrina" koji je u leto 2005. zgromio Nju Orleans i okolinu, usmrtivši više od 1.800 ljudi i pričinivši štetu koja je premašila 100 milijardi dolara. Tada su najviše stradale siromašne crnačke mase koje i sada, uprkos obećanjima centralne vlasti da će ublažiti socijalni jaz, preživljavaju najveće traume. Najnovije istraživanje je pokazalo da čak 59 odsto tamošnjih crnaca oseća da im je to nevreme "razorilo život", dok se tako o sebi izrazilo 29 procenata njihovih sugrađana belaca.

Ostala je zanemarena i – spremnost sveta da pomogne Americi u ublažavanju posledica te katastrofe. Od ponuđenih pošiljki u gotovini i nafti, vrednih 854 miliona dolara, samo je 40 miliona iskorišćeno za pomoć postradalima i obnovu porušenog – priznaje se u zvaničnoj evidenciji do koje je došla organizacija "Građani za odgovornost i moral u Vašingtonu" i prosledila je "Vašington postu". Neefikasnost se pripisuje birokratizovanosti nadležnih, kojima je novi fenomen bio izvan šablona.