Бугарски избори: одсуство алтернативе

Софија – Сутрашњи превремени парламентарни избори у Бугарској, расписани након уличних протеста, могли би да разочарају грађане и да не донесу промене, већ да појачају политичку кризу, преноси Бета оцену агенција Франс прес.

Конзервативна странка ГЕРБ бившег премијера Бојка Борисова има све шансе да освоји највише гласова, од око седам милиона бирача, али не и већину. Последње анкете јој дају подршку од 23 до 25,6 одсто бирача.

Социјалистичка партија (ПСБ), главна опозициона снага, бившег премијера Сергеја Станишева, према анкетама, налази се на другом месту са 18 до 22 одсто гласова. „Понуда на политичком тржишту не одговара потражњи”, каже аналитичар института Галуп Живко Георгијев и додаје да су Бугари приморани да бирају између странака против којих су ове зиме изашли на улице.

Одсуство алтернативе одразиће се и на излазност бирача. Око 18 одсто грађана каже да не жели да изађе на изборе, а њих 35 одсто још није одлучило да ли ће гласати, показује последње истраживање Института „Скала“.

Незаинтересованост бирача ишла је заједно с кампањом која се претворила у обрачун ГЕРБ-а и социјалиста о илегалном прислушкивању.

Водеће странке нису биле много спремне да говоре о плановима за искорењивање хроничног сиромаштва у Бугарској, најсиромашнијој чланици Европске уније. „Људи који су изашли на улице, вратили су се, али нису опростили нити заборавили. Они очекују решења, не скандале”, упозорио је недавно вршилац дужности премијера Марин Рајков.

Ова балканска земља увела је 1997. режим штедње како би очувала стабилност јавних финансија, али науштрб животног стандарда грађана.

Немири у фебруару, изазвани високим рачунима за струју, претворили су се у насилне демонстрације због сиромаштва, незапослености и корупције. У јеку протеста, шест особа се спалило, од којих је њих петоро умрло.

Бојко Борисов је 20. фебруара поднео оставку, након чега су расписани превремени избори, два месеца раније него што је то било предвиђено.

Неки политиколози сматрају да је он тиме убрзао одржавање избора како не би дао времена грађанским групама које су стајале иза протеста да се организују у политички покрет. Због тога њихов главни захтев да цивилно друштво учествује у управљању земљом има мало шансе да се чује.

Странка муслиманске мањине МДЛ и ултранационалистичка десница Атака, која је ојачала током протеста, уверене су да ће прећи цензус од четири одсто, неопходних за улазак у парламент.

Осим коалиције ПСБ и МДЛ, које су владале између 2005. до 2009, остале странке искључују могућност удруживања.

Шеф државе Росен Плевнелијев поменуо је чак могућност да Бугарска утоне у период „трајне нестабилности”, па је позвао странке да подрже „легитимну владу” како би се избегли нови избори.

Изборе ће пратити ОЕБС, који шаље 240 посматрача. Опозиционе странке затражиле су да аустријски институт СОРА паралелно пребројава гласове како би се избегле неправилности.

Већина странака обећала је да ће се борити против куповине гласова, што је и даље веома раширена појава у земљи, а чему супосебно подложни припадници ромске мањине који чине око 10 одсто становништва.