Радољуб оправдава име даноноћним радом

Ивањичанин Радољуб Лакићевић, који више од три деценије живи у селу Звечка код Обреновца, потпуно оправдава своје име. Љубав према раду, овај шездесетједногодишњи пољопривредник сматра најбољим рецептом успеха у аграрној бранши. Примењује га од како се 1976. преселио у Звечку. Тада се оженио и подигао кредит да купи трактор.

Миц по миц увећавао се посед и фамилија. Данас са 11 чланова породице убире плодове са 180 хектара које обрађује даноноћно. Лакићевићи гаје соју, пшеницу, кукуруз, а ове године су почели и сунцокрет. Што никне, махом продају прерађивачима. Обрађују и око 1.200 хектара узораних, посејаних, покошених и обраних површина другим пољопривредницима. То су били и аргументи комисије која му је доделила овогодишњу Награду града Београда за пољопривреду.

Колико је Радољуб вешт у послу сведочи и то што ни прошле, сушне године није био на губитку. Мањак падавина довео је до двоструко већих цена онима који су, попут њега, успели да одрже ниво приноса. У 2012. чак је докупио 35 хектара земље. Али, да би све постигао, Радољуб је морао много да ради са својим укућанима: супругом, два сина, две снаје и петоро унучади. Укупно једанаесторо. Сви раде искључиво у аграру. У „шпицу” сезоне упошљавају и „сезонце”.

– Кад се пробудимо, око пет сати, синови и ја идемо у њиву, а жене у штале. Хране свиње и стоку. Млађи обављају додатне послове. Ево, јуче сам се вратио кући у десет увече – описује Лакићевић поделу рада на газдинству.

Од силног посла за викенде, празнике и одморе не знају. Предахну мало само кад је „црвено слово”. И њега прекрше кад морају. Јер, ако славе, сутрадан морају да надокнаде заостале обавезе.

– Нема ту ’оћеш-нећеш. Ни оно, као, сад ћу да радим од два до три. Остајеш колико треба. Пиво немој да пијеш преко дана, кад паузираш с послом, него код куће, кад завршиш са обавезама – одаје Лакићевић почетницима скраћено „упутство за употребу пољопривреде”.

Било је лакше кад је почињао.

– Тада је било и пара и посла. Ноћу тањирај, дању сеј, и тако сваки дан...  А сад – видиш у каквом је стању држава. Мада, и даље постоје неке субвенције и премије за млеко – каже Лакићевић.

Без сопственог труда – ништа. Тако је овај аграрни прегалац дошао временом до велике механизације, „да ни од кога не зависи”. Возни парк чини десет трактора – међу којима и неколико нових „реноа” и „лејланда” са климатизованим кабинама – три комбајна, берачи, транспортна возила...

На сточном фонду позавиделе би му и фарме: 18 крава, 12 бикова у тову, десет јунади, 60 оваца и 40 свиња. Лакићевићи производе и млеко и млечне прерађевине.

Ове цифре наведене су и у образложењу комисије којој је председавао Захарије Трнавчевић и која је Радољубу доделила признање. Питамо га како је протекла церемонија у Скупштини града.

– Ма, то ме ови из општине Обреновац предложили... Па кад су ми јавили да сам добио награду и датум доделе, ја сам тог дана устао, отишао у њиву, радио преподне, опрао на брзака руке, отишао у Скупштину града, покупио диплому и – вратио се на њиву.

---------------------------------------------------

Звечанци и „Звечарке”

Житељи Звечке код Обреновца у шали кажу да су овдашњи мушкарци Звечанци, а жене – Звечарке. Међу мештанима, осим староседелаца, има доста људи са Косова, али и оних који су пореклом из пиротског и ужичког краја. Заједничко им је да махом не желе да се баве пољопривредом, већ им је животна жеља запослење у обреновачкој термоелектрани.

– Неће људи да се бакћу са великим трошковима за нафту, семе, ђубриво, па још уз ризик од елементарних непогода – сажето тумачи Радољуб Лакићевић.

---------------------------------------------------

Сточни фонд фамилије Лакићевић:

60 оваца

40 свиња

18 крава

12 бикова у тову

10 јунади

 ---------------------------------------------------

Возни парк:

10 трактора – међу којима и неколико нових „реноа” и „лејланда” са климатизованим кабинама

3 комбајна, берачи, транспортна возила