Radoljub opravdava ime danonoćnim radom

Ivanjičanin Radoljub Lakićević, koji više od tri decenije živi u selu Zvečka kod Obrenovca, potpuno opravdava svoje ime. Ljubav prema radu, ovaj šezdesetjednogodišnji poljoprivrednik smatra najboljim receptom uspeha u agrarnoj branši. Primenjuje ga od kako se 1976. preselio u Zvečku. Tada se oženio i podigao kredit da kupi traktor.

Mic po mic uvećavao se posed i familija. Danas sa 11 članova porodice ubire plodove sa 180 hektara koje obrađuje danonoćno. Lakićevići gaje soju, pšenicu, kukuruz, a ove godine su počeli i suncokret. Što nikne, mahom prodaju prerađivačima. Obrađuju i oko 1.200 hektara uzoranih, posejanih, pokošenih i obranih površina drugim poljoprivrednicima. To su bili i argumenti komisije koja mu je dodelila ovogodišnju Nagradu grada Beograda za poljoprivredu.

Koliko je Radoljub vešt u poslu svedoči i to što ni prošle, sušne godine nije bio na gubitku. Manjak padavina doveo je do dvostruko većih cena onima koji su, poput njega, uspeli da održe nivo prinosa. U 2012. čak je dokupio 35 hektara zemlje. Ali, da bi sve postigao, Radoljub je morao mnogo da radi sa svojim ukućanima: suprugom, dva sina, dve snaje i petoro unučadi. Ukupno jedanaestoro. Svi rade isključivo u agraru. U „špicu” sezone upošljavaju i „sezonce”.

– Kad se probudimo, oko pet sati, sinovi i ja idemo u njivu, a žene u štale. Hrane svinje i stoku. Mlađi obavljaju dodatne poslove. Evo, juče sam se vratio kući u deset uveče – opisuje Lakićević podelu rada na gazdinstvu.

Od silnog posla za vikende, praznike i odmore ne znaju. Predahnu malo samo kad je „crveno slovo”. I njega prekrše kad moraju. Jer, ako slave, sutradan moraju da nadoknade zaostale obaveze.

– Nema tu ’oćeš-nećeš. Ni ono, kao, sad ću da radim od dva do tri. Ostaješ koliko treba. Pivo nemoj da piješ preko dana, kad pauziraš s poslom, nego kod kuće, kad završiš sa obavezama – odaje Lakićević početnicima skraćeno „uputstvo za upotrebu poljoprivrede”.

Bilo je lakše kad je počinjao.

– Tada je bilo i para i posla. Noću tanjiraj, danju sej, i tako svaki dan...  A sad – vidiš u kakvom je stanju država. Mada, i dalje postoje neke subvencije i premije za mleko – kaže Lakićević.

Bez sopstvenog truda – ništa. Tako je ovaj agrarni pregalac došao vremenom do velike mehanizacije, „da ni od koga ne zavisi”. Vozni park čini deset traktora – među kojima i nekoliko novih „renoa” i „lejlanda” sa klimatizovanim kabinama – tri kombajna, berači, transportna vozila...

Na stočnom fondu pozavidele bi mu i farme: 18 krava, 12 bikova u tovu, deset junadi, 60 ovaca i 40 svinja. Lakićevići proizvode i mleko i mlečne prerađevine.

Ove cifre navedene su i u obrazloženju komisije kojoj je predsedavao Zaharije Trnavčević i koja je Radoljubu dodelila priznanje. Pitamo ga kako je protekla ceremonija u Skupštini grada.

– Ma, to me ovi iz opštine Obrenovac predložili... Pa kad su mi javili da sam dobio nagradu i datum dodele, ja sam tog dana ustao, otišao u njivu, radio prepodne, oprao na brzaka ruke, otišao u Skupštinu grada, pokupio diplomu i – vratio se na njivu.

---------------------------------------------------

Zvečanci i „Zvečarke”

Žitelji Zvečke kod Obrenovca u šali kažu da su ovdašnji muškarci Zvečanci, a žene – Zvečarke. Među meštanima, osim starosedelaca, ima dosta ljudi sa Kosova, ali i onih koji su poreklom iz pirotskog i užičkog kraja. Zajedničko im je da mahom ne žele da se bave poljoprivredom, već im je životna želja zaposlenje u obrenovačkoj termoelektrani.

– Neće ljudi da se bakću sa velikim troškovima za naftu, seme, đubrivo, pa još uz rizik od elementarnih nepogoda – sažeto tumači Radoljub Lakićević.

---------------------------------------------------

Stočni fond familije Lakićević:

60 ovaca

40 svinja

18 krava

12 bikova u tovu

10 junadi

 ---------------------------------------------------

Vozni park:

10 traktora – među kojima i nekoliko novih „renoa” i „lejlanda” sa klimatizovanim kabinama

3 kombajna, berači, transportna vozila