Расподела моћи и узајамна контрола

Зоран Стојиљковић, професор на београдском Факултету политичких наука, каже да треба имати разумевања за тако дуге преговоре око формирања нове српске владе, који су, како каже, зависили пре свега од изборних резултата, али и од контекста у којем су одржани избори и од тога колико "вето играчи" (кључни представници међународне заједнице, најмоћније интересне групе у земљи, пре свега из сфере великих послодаваца…) имају улогу и утицај на формирање владе.Кад је реч о међустраначким договорима онда, треба водити рачуна и о томе да је, сем самих лидера, важан и тзв. унутрашњи партијски прстен њихових првих савезника и сарадника. Ако правите договор, у којем вам је, на пример, доминантан интерес да обезбедите своје место, рецимо као премијера, не можете да идете тако далеко да све своје најближе партијске сараднике оставите без неке државне функције. Значи, требало је очекивати да ће коалициони договори доста дуго потрајати – каже Стојиљковић за "Политику".

Али, да ли је било потребно потрошити баш сва три месеца?

Свака логика је била да је то могуће урадити у неком разумном року, који је, по мени, истицао крајем марта, почетком априла. Преговори који су током та два месеца трајали преко високих представника странака, јер је логика да се лидери појављују тек када је ствар готова и проглашавају резултат, указивали су да ће крајем марта или почетком априла доћи до договора, што је био оптимални рок имајући у виду продужење важења буџета, парализу, економске трошкове које прате овако дуге договоре.

Како тумачите то да је све пукло кад је договор изгледао близу?

Видело се да су тактички интереси у основи ствари, да су они брзо прошли кроз договор око програмских принципа, који су до те мере једноставни да би их свака упућенија бакица у Србији која прати политику лако наређала пратећи истраживања јавног мњења о томе шта су приоритети за грађане Србије. Сви грађани Србије ће вам у року од два минута, када се концентришу, рећи да је то извеснија европска интеграција, да је то смањивање готово ендемски раширене корупције, а пре тога ће вам рећи оно што су увек приоритети: пристојан живот, запошљавање и лимитирање страха од неизвесности, и политичке и социјалне, али пре свега егзистенцијалне. То је, дакле, договорено, а када је дошло до ситуације да се конституише влада, ствари су стале. Дуго су стајале да би се видело да ли се може задржати место премијера за Коштуницу. Када је то на неки начин постало доминантно, онда је требало једноставно правити следећи аранжман: ко добије место премијера, а није најјача странка, мора да се одрекне већине министарских места, чак и већине кључних или стратешких министарских места. Очито је да су то од почетка била тзв. министарства силе, и евентуално кључног утицаја у приватизацији, плус министарства тзв. велике минутаже, попут дипломатије, одбране итд. Е, ту су сада ствари стале. Упорност и жеља да се по сваку цену ове ствари сачувају, и одсуство међусобног поверења, довело нас је до тога да у последњем тренутку ДСС заигра на карту да се за председника Скупштине наоко само технички изабере господин Томислав Николић. Тиме је упућена још једна снажна порука другој страни да за политичку странку и коалицију, која је у средини политичког поља, остаје отворен маневарски простор за још нешто. То је створило панику, притисло да се у последњем року највероватније дође до решења, али ће то оставити доста негативних последица по међусобно поверење. Велики проблем је и колико су разлике око решења за Косово, око спремности да се плати пуна цена европских интеграција, само тактичке или су и програмске.

Када дођемо до крајњег продукта, ко извлачи највише користи из владе сачињене на овај начин?

Ова ће влада бити влада строгог узајамног вођења рачуна о позицијама, расподели моћи и узајамне контроле, што иначе не мора да буде лоше. Уколико издржи притисак питања решења статуса Косова и евентуалне социјалне протесте, јер смо ову годину изгубили за развој и за приходе и имаћемо врло велики дефицит, ако настави ход ка Европи и добије подршку у европским институцијама, та влада не мора кратко да траје, уз све неповерење и тренутни утисак да је то такав аранжман. Наравно, највећу корист извукле би партократије, партијски прстенови и апарати, јер се видело да они са својим партијским интересима могу читаву земљу да држе као таоце и више од месец дана. До последњег тренутка. Све што је уследило од краја марта, мислим да је био вишак договора. Ту је рађена детаљна расподела која, да се не заваравамо, не укључује само места у влади, већ и јавна предузећа, управне одборе и све позиције у које се номинује из сфере политике укључујући и добар део медија који су у тзв. јавном сервису, културних институција...

А ко су највећи губитници?

Највећи губитници су грађани и то рекао бих готово сви грађани који имају свест о одговорности и реалне процене, који имају шта да изгубе. Мислим пре свега на запослене, на раднике, и на тзв. средње слојеве, пре свега младе. Сасвим другачије реагују људи који су узели неке кредите, који су ушли у неки посао, који тек треба да добију посао, или треба да га очувају ако буде неких инвестиција, него категорије које су изван процеса рада, који немају никакав ризик и који мисле да више ништа не могу да изгубе. Када погледате социјалну структуру подршке ових странака, видећете да је то у великој мери тачно.

Ако погледамо исто страначки, ко је већу корист за себе извукао, ДСС или ДС? Ко је боље калкулисао?

Ово што нама изгледа као велика мудрост и таленат у политици, преигравања, давања концесија и уцене доста је ограничено поље које је омеђено изборним резултатима и оним факторима о којима смо говорили. Наравно да ДСС капитализује позицију некога без кога се не може формирати власт и некога ко је у средини политичког поља. С друге стране, по правилу и трећи играч у коалицији добија макар оно што му припада, ако не и нешто више ако успешно игра игру посредовања.

У овом случају то је Г 17 плус.

Да. Индикативно је да је ДС прво померио одлучивање о коалицији са Главног одбора на Председништво, на ужи орган, ближи председнику странке, који се интензивније може држати под контролом, који је оперативнији, више заинтересован и инволвиран у ситуацију око власти, а да је и том телу требало шест-седам сати да донесе одлуку да се и после свега иде заједно са ДСС-ом. У том смислу, релативно је најмањи добитак ДС-а, али је то цена тога што ДС нема тај контролни пакет акција. Имате две идеалне типске ситуације када састављате коалицију. Једна је ситуација у којој имате доминантног актера, који је нека врста локомотиве иза које се остали партнери каче као вагончићи. Друга је ситуација када постоји равнотежа која је, у овом случају, успостављена оног тренутка када је око шестог принципа уз бок ДСС-у стао Г 17 плус. То је била готово ситуација пола-пола из које је тешко нешто капитализовати. Вероватно људи у Демократској странци имају осећај фрустрираности и незадовољства, али то је одраз не неке мање или веће способности, него просто ситуације која је на око добитничка, али је тиме што није до краја добитничка, прилично дефанзивна.

Како такав расплет може да утиче на будућност?

Кажете да ова влада не мора кратко да траје, али може да се постави питање њене оперативности, њене ефикасности.

Дуго се разговарало и односи у влади ће, вероватно, бити избалансирани, а проблема може да се појави у односу на два-три кључна питања – Хаг, Косово, европске интеграције… Али само функционисање владе не мора да буде ништа специфично отежано у односу на раније. Поштено речено, од 2000. године имамо владе до краја непрофилисане, имамо коалиционе владе, доста чудне аранжмане и поделе министарстава где није у првом плану компетентност него лојалност и припадање партијској листи. Осим тога имамо и вертикалну поделу, па су странке добијале једну област као неку врсту феудалних поседа, па су рецимо они који су држали трговину држали све од министарства па до последње кафане или неког угоститељског објекта у задњем селу.

Како ће ово тромесечно прегањање утицати на будуће понашање бирача, на неким новим изборима, који могу доћи и за шест месеци, али и тек за четири године?

Наша политичка меморија је кратка и због тога што нисмо склони учењу на ранијим примерима, и због тога што нам је политичка историја стварно превише интензивна да се баш много тога памтило. Нисам сигуран да ће запамтити ово што се одвијало у последња два-три месеца, али, чини ми се да ће овај шок, ове недеље у којима су се водили разговори јако запамтити. Запамтиће ту дугу седницу парламента, да су стекли утисак да су нам политичке елите недовољно компетентне, врло неодговорне и да се служе обрасцем подилажења најнижем утиску, уместо да су се определили да играју улогу некога ко треба да учини да парламент има извесну едукацијску улогу. Оно што смо гледали у парламенту може да се очекује само на сеоским вашарима. То је најактивнија демагогија, најприземније понашање које је на нивоу увреде.

Колико је на лидере утицало да формирају владу то што би на евентуалним изборима, највероватније, излазност била знатно мања, што би, према свим проценама, донело још већу предност Српској радикалној странци?

Мислим да јесте донекле у неком подтексту, али не превише, зато што је ово ситуација најдраматичнија у односу на раније. Чини ми се да је добар део тог средњег и вишег партијског ешелона, поготово у ДС-у, изгледа био за изборе – уз све ризике, уз сву цену коју избори доносе, уз све пратеће манифестације попут замирања берзе, скока евра, чињеница је да је ово промашена година за развој. Чини ми се, да су били спремни за изборе, због жеље да се коначно дебалансира однос у демократском блоку. С једне стране имате блок странака старе власти где је предоминантна после 2001. године постала Српска радикална странка. Она је стожерна странка без које нема приче у том делу спектра. Други део спектра нема тако наглашено јаку странку и ту су осцилације од избора до избора биле доста велике. Значи, оно што се уз изазов овог распада желело и за чиме ће вероватно један део, не само бирача него и руководећег састава ДС-а, жалити, јесте то што нема прилике да се искористи да, рецимо, однос између ове две демократске странке буде у изборној снази најмање 1:3 или 1:4. То онда уводи друге односе.