Клађење на министре

Кладионице су још једно од места где се помно прати хоће ли влада Србије бити изабрана и какав ће бити њен састав. Онима који су се још у јануару кладили на то ко ће бити премијер, министар унутрашњих послова и финансија, остало је да се исплати добитак.

Љубиша Боројевић, риск менаџер у једној београдској кладионици, каже да ће у ноћи између недеље и понедељка сводити коначан рачун и исплатити добитне тикете. У просеку зарада оних који су уложили хиљадарку на неког од изабраних кандидата износиће од две до три хиљаде динара. Иначе, све кладионице су понудиле играчима прилику да се окушају као прогнозери стања на политичкој сцени и у гласачким кутијама.

– Квоте за премијера и два министра су се мењале, јер смо ми први изашли пред играче, па смо их мењали у зависности од уплата. У уторак, пет дана уочи избора 21. јануара, могли смо да се ослонимо само на неке своје процене, јер ниједна маркетиншка агенција није понудила никакво истраживање и предвиђање резултата. Тада смо понудили квоту 1,45 на Ђелића као премијера, три за Коштуницу и 2,5 на Тому Николића. Али, већ после два-три дана Ђелићеве шансе су у нашим кладионицама мерене квотом 2,1 Коштуничине процењене на 1,8, а Николићеве су остале исте 2,5 – сећа се Боројевић. Тако ће у зависности од дана уплате неки играч имати мањи или већи добитак, иако је рецимо играо на Коштуницу.

– Будите уверени да ће ти добитни тикети бити прво фотокопирани да би се показивали у канцеларији или комшијама у име неке политичке припадности или као доказ добре процене, па тек онда наплаћени – сигуран је наш саговорник и наставља – јер сва ова клађења, односно догађаји чији се резултат очекује у дужем временском периоду, нису толико мотивисана добитком, колико жељом за доказивањем. Око 90 одсто играча који су ушли у кладионицу уочи 21. јануара да се кладе на изборне резултате никада нису ни пре ни после дошли на уплатно место. Мислим да су приче у новинама о клађењу многе подсетили на то да би за ситне паре могли да се окушају у клађењу, па су пробали.

У том "наменском" клађењу за фамилију и пријатеље, биле су још две опције: погодити ко ће бити министар финансија, а ко полиције. И ту је квота падала и расла током предизборне недеље.

– Као министар полиције Јочић је са почетних три спао на 1,9, јер су уплате бивале све веће на њега, а Шутановац је са почетном квотом два достигао још више – квоту 2,6. Мирчић је као трећи претендент кладионичара на исто место са квоте пет стигао на шест, јер су му шансе биле мршаве. Могући министар финансија Динкић је имао квоту три, Бубало 3,5 и Ђелић четири. По уплатама Динкић је за десет одсто премашио Ђелића – напомиње Љубиша Боројевић.

Судећи по томе колико је пара остало кладионици, очекивања играча су била погрешна у процени укупно добијених гласова (мањи од очекиваних). Мада је излазност била погибељна за већину играча, ретки су они који су рачунали на масовност која је забележена. А лоше су се провели и они који су типовали на СПО и ПУПС.