Klađenje na ministre

Kladionice su još jedno od mesta gde se pomno prati hoće li vlada Srbije biti izabrana i kakav će biti njen sastav. Onima koji su se još u januaru kladili na to ko će biti premijer, ministar unutrašnjih poslova i finansija, ostalo je da se isplati dobitak.

Ljubiša Borojević, risk menadžer u jednoj beogradskoj kladionici, kaže da će u noći između nedelje i ponedeljka svoditi konačan račun i isplatiti dobitne tikete. U proseku zarada onih koji su uložili hiljadarku na nekog od izabranih kandidata iznosiće od dve do tri hiljade dinara. Inače, sve kladionice su ponudile igračima priliku da se okušaju kao prognozeri stanja na političkoj sceni i u glasačkim kutijama.

– Kvote za premijera i dva ministra su se menjale, jer smo mi prvi izašli pred igrače, pa smo ih menjali u zavisnosti od uplata. U utorak, pet dana uoči izbora 21. januara, mogli smo da se oslonimo samo na neke svoje procene, jer nijedna marketinška agencija nije ponudila nikakvo istraživanje i predviđanje rezultata. Tada smo ponudili kvotu 1,45 na Đelića kao premijera, tri za Koštunicu i 2,5 na Tomu Nikolića. Ali, već posle dva-tri dana Đelićeve šanse su u našim kladionicama merene kvotom 2,1 Koštuničine procenjene na 1,8, a Nikolićeve su ostale iste 2,5 – seća se Borojević. Tako će u zavisnosti od dana uplate neki igrač imati manji ili veći dobitak, iako je recimo igrao na Koštunicu.

– Budite uvereni da će ti dobitni tiketi biti prvo fotokopirani da bi se pokazivali u kancelariji ili komšijama u ime neke političke pripadnosti ili kao dokaz dobre procene, pa tek onda naplaćeni – siguran je naš sagovornik i nastavlja – jer sva ova klađenja, odnosno događaji čiji se rezultat očekuje u dužem vremenskom periodu, nisu toliko motivisana dobitkom, koliko željom za dokazivanjem. Oko 90 odsto igrača koji su ušli u kladionicu uoči 21. januara da se klade na izborne rezultate nikada nisu ni pre ni posle došli na uplatno mesto. Mislim da su priče u novinama o klađenju mnoge podsetili na to da bi za sitne pare mogli da se okušaju u klađenju, pa su probali.

U tom "namenskom" klađenju za familiju i prijatelje, bile su još dve opcije: pogoditi ko će biti ministar finansija, a ko policije. I tu je kvota padala i rasla tokom predizborne nedelje.

– Kao ministar policije Jočić je sa početnih tri spao na 1,9, jer su uplate bivale sve veće na njega, a Šutanovac je sa početnom kvotom dva dostigao još više – kvotu 2,6. Mirčić je kao treći pretendent kladioničara na isto mesto sa kvote pet stigao na šest, jer su mu šanse bile mršave. Mogući ministar finansija Dinkić je imao kvotu tri, Bubalo 3,5 i Đelić četiri. Po uplatama Dinkić je za deset odsto premašio Đelića – napominje Ljubiša Borojević.

Sudeći po tome koliko je para ostalo kladionici, očekivanja igrača su bila pogrešna u proceni ukupno dobijenih glasova (manji od očekivanih). Mada je izlaznost bila pogibeljna za većinu igrača, retki su oni koji su računali na masovnost koja je zabeležena. A loše su se proveli i oni koji su tipovali na SPO i PUPS.