Канцеларка која је волела ДДР и „Штази”

Немачку канцеларку очекује „врућа” политичка недеља. Издавачко предузеће „Пајпер”, пустиће у продају сутра, у уторак, књигу Гинтера Лахмана и Ралфа Георга Ројта „Први живот Ангеле М.”. Шефица немачке владе описана је у биографском делу као „бивша другарица Ангела” која се до пред пад Берлинског зида залагала за опстанак ДДР-а, критикујући алтернативу поновног уједињења подељене државе.

На основу прикупљених докумената и интервјуа, двојица аутора доказују да је Ангела Меркел била прагматски оријентисана комунисткиња која се залагала за демократске реформе у оквиру тадашњег политичког система ДДР-а.

„Подаци који су познати широј немачкој јавности стварају, у најмању руку, погрешну слику о данашњој првој дами конзервативне, грађанске струје”, тврде аутори књиге, уредник конзервативног „Велта” Лахман и коментатор булеварског „Билда” Ројт. „Ангела Меркел, сигурно, није била посвећена само квантној физици. Била је конформиста система и истакнути члан ’ложе’ присталица једнополне научне истине, потекле из бившег СССР-а”, каже Лахман. При том понавља тезу по којој се Меркелова све до 1989. године јавно залагала за опстанак такозваног демократског социјализма у ДДР-у.

Меркелова, наравно, не пориче да није веровала у поновно уједињење, бар не до пред пад Берлинског зида. У том ставу није била усамљена. Ни најистакнутији заговарачи поновног уједињења нису веровали да ће до спајања подељене државе доћи тако брзо. Књижевник и нобеловац Гинтер Грас, тадашњи шеф немачке социјалдемократије Оскар Лафонтен и многи други сматрали су да би само зближавање две Немачке, као такво, представљало неочекивани успех. Јошка Фишер је изјавио, штавише: „Заборавимо на уједињење и држимо језик за зубима – најмање још две деценије!”

Сумње у политичку остваривост поновног уједињења, ипак, није исто што и заузимање за опстанак источнонемачког режима, макар то настојање било „увијено” залагањем за демократске реформе, коментаришу немачки аналитичари.

Сходно ситуацији се поставља питање – како је Меркелова могла да за само неколико недеља направи заокрет у свом политичком опредељењу, да се као ангажована комунисткиња преобрази у грађанско конзервативну политичарку?

У настојању да спречи што се спречити може, Меркелова је пред премијерно представљање биографске књиге о њеној младости јуче посетила биоскопску представу некадашњег култног филма из ДДР „Паул и Паула”. У подијумској дискусији која је приређена после приказивања филма, Меркелова је истакла да је већина Источних Немаца у време пред пад режима у ДДР-у живела од данас до сутра. Нагласила је и значај завршне реченице у филму: „Нећемо говорити ни о прошлости, ни о будућности – већ само о овоме сада...”

Аналитичари са којима је „Политика” ступила у контакт, ипак, сумњају да је ствар тиме завршена. Познаваоци ситуације, штавише, очекују да се поново отвори расправа о спорним контактима Меркелове и некадашње, озлоглашене службе државне безбедности „Штази”. „Сасвим је извесно да неким утицајним круговима у међународној заједници не одговара да Меркелова по трећи пут буде изабрана за мандатара владе”, тврде извори у Берлину, додајући да је немачка канцеларка постала „превелики терет” за Европу и свет.