Kancelarka koja je volela DDR i „Štazi”

Nemačku kancelarku očekuje „vruća” politička nedelja. Izdavačko preduzeće „Pajper”, pustiće u prodaju sutra, u utorak, knjigu Gintera Lahmana i Ralfa Georga Rojta „Prvi život Angele M.”. Šefica nemačke vlade opisana je u biografskom delu kao „bivša drugarica Angela” koja se do pred pad Berlinskog zida zalagala za opstanak DDR-a, kritikujući alternativu ponovnog ujedinjenja podeljene države.

Na osnovu prikupljenih dokumenata i intervjua, dvojica autora dokazuju da je Angela Merkel bila pragmatski orijentisana komunistkinja koja se zalagala za demokratske reforme u okviru tadašnjeg političkog sistema DDR-a.

„Podaci koji su poznati široj nemačkoj javnosti stvaraju, u najmanju ruku, pogrešnu sliku o današnjoj prvoj dami konzervativne, građanske struje”, tvrde autori knjige, urednik konzervativnog „Velta” Lahman i komentator bulevarskog „Bilda” Rojt. „Angela Merkel, sigurno, nije bila posvećena samo kvantnoj fizici. Bila je konformista sistema i istaknuti član ’lože’ pristalica jednopolne naučne istine, potekle iz bivšeg SSSR-a”, kaže Lahman. Pri tom ponavlja tezu po kojoj se Merkelova sve do 1989. godine javno zalagala za opstanak takozvanog demokratskog socijalizma u DDR-u.

Merkelova, naravno, ne poriče da nije verovala u ponovno ujedinjenje, bar ne do pred pad Berlinskog zida. U tom stavu nije bila usamljena. Ni najistaknutiji zagovarači ponovnog ujedinjenja nisu verovali da će do spajanja podeljene države doći tako brzo. Književnik i nobelovac Ginter Gras, tadašnji šef nemačke socijaldemokratije Oskar Lafonten i mnogi drugi smatrali su da bi samo zbližavanje dve Nemačke, kao takvo, predstavljalo neočekivani uspeh. Joška Fišer je izjavio, štaviše: „Zaboravimo na ujedinjenje i držimo jezik za zubima – najmanje još dve decenije!”

Sumnje u političku ostvarivost ponovnog ujedinjenja, ipak, nije isto što i zauzimanje za opstanak istočnonemačkog režima, makar to nastojanje bilo „uvijeno” zalaganjem za demokratske reforme, komentarišu nemački analitičari.

Shodno situaciji se postavlja pitanje – kako je Merkelova mogla da za samo nekoliko nedelja napravi zaokret u svom političkom opredeljenju, da se kao angažovana komunistkinja preobrazi u građansko konzervativnu političarku?

U nastojanju da spreči što se sprečiti može, Merkelova je pred premijerno predstavljanje biografske knjige o njenoj mladosti juče posetila bioskopsku predstavu nekadašnjeg kultnog filma iz DDR „Paul i Paula”. U podijumskoj diskusiji koja je priređena posle prikazivanja filma, Merkelova je istakla da je većina Istočnih Nemaca u vreme pred pad režima u DDR-u živela od danas do sutra. Naglasila je i značaj završne rečenice u filmu: „Nećemo govoriti ni o prošlosti, ni o budućnosti – već samo o ovome sada...”

Analitičari sa kojima je „Politika” stupila u kontakt, ipak, sumnjaju da je stvar time završena. Poznavaoci situacije, štaviše, očekuju da se ponovo otvori rasprava o spornim kontaktima Merkelove i nekadašnje, ozloglašene službe državne bezbednosti „Štazi”. „Sasvim je izvesno da nekim uticajnim krugovima u međunarodnoj zajednici ne odgovara da Merkelova po treći put bude izabrana za mandatara vlade”, tvrde izvori u Berlinu, dodajući da je nemačka kancelarka postala „preveliki teret” za Evropu i svet.