Мистерија Чаплиновог штапа

Уколико изаберете да у Ноћи музеја 18. маја свој обилазак почнете од Југословенске кинотеке у Узун Мирковој улици, нећете погрешити. Не само зато што је здање од пода до плафона у импресивном новом руху већ ће се на два подземна нивоа, која ће бити доступна посетиоцима током ове вечери, наћи раритети: кинетоскоп с краја 19. века, чувени стереоскоп „царска панорама”, једна од камера браће Лимијер, штап Чарлија Чаплина... Да бисте видели остатак зграде, која крије три најмодерније биоскопске сале, библиотеку, радионице, кафе ресторан и друга изненађења, потребно је сачекати употребну дозволу, којој се у Кинотеци надају ускоро.

Водич листа „Политика” био је Радослав Зеленовић, в. д. директора Југословенске кинотеке, и то у тренутку постављања саме изложбе. Сви експонати до сада су чувани у архиву Кинотеке, десетак километара од центра града, разуме се у посебним условима. Јер, сваки је сам за себе посебно вредан, сваки има специфичну причу, сваки је део нечега што Зеленовић зове пратећа филмска грађа. Посебно предмети из историје и предисторије филма. Права колекционарска страст. Шира публика до сада никада није могла да их види, посебно не у радном стању. Почећемо судбином камере браће Лимијер, која је у вези управо са нашим листом.

– Примерак је из 1896, под редним бројем 335. Откупљена је у Нишу, на њу је скренуо пажњу први директор кинотеке Миленко Карановић у једном тексту из 1951. објављеном баш у „Политици”. Заборављен пионир филма Мирољуб Стошић наследио је камеру од свог мајстора Сотира Недељковића, који ју је купио пре или током Првог светског рата. Рачун немам да бих вам рекао колико је тада плаћена. Стошић је том камером снимио ослобођење Ниша 14. октобра 1944. и тај снимак је, међу многим другим, сачуван. Веровали или не, управо та камера као и данашња чудо технике ради све – снима, развија и емитује – прича Зеленовић.

У непосредном друштву ове камере наћи ће се и кинетоскоп, рани биоскоп за једног човека.

– Убаците пет центи и сами гледате филм тридесет секунди. Био је то први уређај који је користио перфорирану филмску врпцу са статичким снимцима како би створио илузију њиховог покрета, што је све до појаве видео технологије био основни метод приказивања покретних слика. Први пут осмислио га је Томас Едисон 1888. У комерцијалну употребу ушао је 14. априла 1894, када је у Њујорку одржано прво приказивање уз коришћење десет уређаја. Његова појава имала је значајан утицај на даљи развој филмске технологије, великим делом и због Едисонове одлуке да не односи патенте изван граница Америке.

Царска панорама имаће своју посебну собу – њена важност и њене димензије то захтевају.

– Реч је о масовном медију популарном крајем 19. века, који је омогућавао стетоскопско гледање слика за до 25 особа истовремено. Приказивана су углавном егзотична места и предели недоступни обичном грађанину. Један обилазак серије слика преношених аутоматски у круг иза цилиндра од дрвених плоча трајао је пола сата. Оригинално сачуване машине налазе се данас у музејима Минхена и Велса, у Немачком историјском музеју у Белину, као и у Нојгерсдорфу. Једно друштво пријатеља ради на њеном пропагирању, док светом циркулишу и нове, направљене према оригиналу.

Засебну целину чиниће Легат Угљеше Рајчевића, који је своју целокупну приватну колекцију од преко 2.500 фотоапарата, од камере опскуре до полароида, поклонио кинотеци.

Поред свега што ћете открити, једно ће остати мистерија – начин на који је један од штапова непревазиђеног Чарлија Чаплина доспео у Београд. Наш саговорник рекао је само то да га је у Београд донела ћерка чувеног глумца. Када, коме и зашто, домаштајте сами, јер су дародавци инсистирали да то остане тајна.