Дискриминисане особе са инвалидитетом

Особе са инвалидитетом спадају међу најугроженије друштвене групе у Србији јер су изложене дискриминацији у свим областима друштвеног живота. О томе илустративно сведочи чињеница да је број притужби због дискриминације особа са инвалидитетом упућених поверенику прошле године порастао десет пута, истакла је повереница за заштиту равноправности Невена Петрушић.

Представљајући посебан извештај о дискриминацији особа са хендикепом на скупу у Скупштини Србије, она је нагласила да су примери дискриминације ових особа многобројни и свакодневни, наводећи пример деце са посебним потребама која су избачена из ресторана и шалтерског радника који је девојци без руку тражио да пошаље захтев факсом. У десетак аутобуса ГСП „Београд” платформе за улазак се не користе, јер нема адекватног прилаза, а само током претходне године више од сто особа са инвалидитетом лишено је пословне способности, чиме су им ускраћена и многобројна друга права. Невена Петрушић је истакла да је већина особа са инвалидитетом смештена у институције, „што доводи до изолованости и кршења њихових људских права”, и упозорила да се већина деце са инвалидитетом и даље не школује, а она која иду у школу немају прилагођене уџбенике.

Од 23 проверавана државна органа, само су Министарство омладине и спорта, Министарство спољне и унутрашње трговине и телекомуникација и објекти Народне скупштине на обе локације физички потпуно приступачни особама са инвалидитетом, наведено је у посебном извештају поверенице за заштиту равноправности.  

На скупу у Скупштини Србије такође је истакнуто да је, према подацима Светске банке, само 13 одсто особа са инвалидитетом у Србији запослено, од чега је само један одсто запослено у државним институцијама и јавном сектору.

Председник скупштинског Одбора за људска и мањинска права Мехо Омеровић рекао је да ни сами државни органи не поштују препоруке повереника у овој области и оценио да држава реагује само када међународне организације дају такве препоруке. Он је подсетио да су државни органи, министарства, изузети од законске обавезе да на сваких 50 запосленихприме у радни однос једну особу са инвалидитетом, али да су у обавези да уплаћују средстава у посебан фонд. „Када сам тражио од Министарства економије информацију о томе колико је пара до сада уплаћено, нисам добио одговор, као да је то строго чувана тајна. То морамо да мењамо”, рекао је Омеровић.

Помоћник министра за рад и социјалну политику Владимир Пешић рекао је да су образовање и запошљавање покретачи „точка инклузије особа са инвалидитетом” и оценио да је Закон о запошљавању особа са инвалидитетом, без обзира на „мањкавости” које има, ипак успео да повећа број запослених.