Diskriminisane osobe sa invaliditetom

Osobe sa invaliditetom spadaju među najugroženije društvene grupe u Srbiji jer su izložene diskriminaciji u svim oblastima društvenog života. O tome ilustrativno svedoči činjenica da je broj pritužbi zbog diskriminacije osoba sa invaliditetom upućenih povereniku prošle godine porastao deset puta, istakla je poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić.

Predstavljajući poseban izveštaj o diskriminaciji osoba sa hendikepom na skupu u Skupštini Srbije, ona je naglasila da su primeri diskriminacije ovih osoba mnogobrojni i svakodnevni, navodeći primer dece sa posebnim potrebama koja su izbačena iz restorana i šalterskog radnika koji je devojci bez ruku tražio da pošalje zahtev faksom. U desetak autobusa GSP „Beograd” platforme za ulazak se ne koriste, jer nema adekvatnog prilaza, a samo tokom prethodne godine više od sto osoba sa invaliditetom lišeno je poslovne sposobnosti, čime su im uskraćena i mnogobrojna druga prava. Nevena Petrušić je istakla da je većina osoba sa invaliditetom smeštena u institucije, „što dovodi do izolovanosti i kršenja njihovih ljudskih prava”, i upozorila da se većina dece sa invaliditetom i dalje ne školuje, a ona koja idu u školu nemaju prilagođene udžbenike.

Od 23 proveravana državna organa, samo su Ministarstvo omladine i sporta, Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija i objekti Narodne skupštine na obe lokacije fizički potpuno pristupačni osobama sa invaliditetom, navedeno je u posebnom izveštaju poverenice za zaštitu ravnopravnosti.  

Na skupu u Skupštini Srbije takođe je istaknuto da je, prema podacima Svetske banke, samo 13 odsto osoba sa invaliditetom u Srbiji zaposleno, od čega je samo jedan odsto zaposleno u državnim institucijama i javnom sektoru.

Predsednik skupštinskog Odbora za ljudska i manjinska prava Meho Omerović rekao je da ni sami državni organi ne poštuju preporuke poverenika u ovoj oblasti i ocenio da država reaguje samo kada međunarodne organizacije daju takve preporuke. On je podsetio da su državni organi, ministarstva, izuzeti od zakonske obaveze da na svakih 50 zaposlenihprime u radni odnos jednu osobu sa invaliditetom, ali da su u obavezi da uplaćuju sredstava u poseban fond. „Kada sam tražio od Ministarstva ekonomije informaciju o tome koliko je para do sada uplaćeno, nisam dobio odgovor, kao da je to strogo čuvana tajna. To moramo da menjamo”, rekao je Omerović.

Pomoćnik ministra za rad i socijalnu politiku Vladimir Pešić rekao je da su obrazovanje i zapošljavanje pokretači „točka inkluzije osoba sa invaliditetom” i ocenio da je Zakon o zapošljavanju osoba sa invaliditetom, bez obzira na „manjkavosti” koje ima, ipak uspeo da poveća broj zaposlenih.