Вишеструки узроци берзанског потреса

Дешавања на берзи у претходној седмици су била толико специфична да ће ући и у берзанске анале.
Индекс који прати кретање најликвиднијих акција на берзи BELEX15 забележио је прво у среду, 9. маја, рекордан пад од чак 6,35 одсто у једном дану, да би већ у петак, 11. маја, остварио рекордан скок од 11 процената, највиши откако је конструисан.
Уз то, било је много оних који ће прошлу недељу памтити по великим губицима, али и по брзим зарадама.

Шта је то што је стварно довело до изненадног и брзог пада тржишта, као и  још бржег кретања у супротном смеру?

Несумњиво је да се није радило само о једном чиниоцу, већ да су многа дешавања утицала на расположење инвеститора и њихове инвестиционе одлуке у тим тренуцима.

Продаја акција ради наплате зараде

Најпре треба поћи од чињенице да је тржиште акција од почетка године до протекле недеље било у изузетно јакој експанзији, почев од раста тржишне капитализације листираних компанија па до укључивања акција великог броја нових фирми у промет, затим све већег учешћа у трговању такозваних малих инвеститора, као и активирања нових, понајпре домаћих институционалних инвеститора.

Вредност индекса који прате збирно кретање тржишта надмашена је за више од 70 одсто током прва три месеца ове године у односу на крај претходне.

Цена појединих акција у том периоду порасла је и за 300 процената, па су инвеститори, у зависности од избора портфеља, имали прилике да остваре огромне зараде.

Раст цена био је делом подстакнут оствареним и очекиваним пословним резултатима компанија, а делом и психолошким реакцијама, које су увек присутне у ситуацијама када је за кратко време могуће много зарадити.

После оваквих скокова цена, а тешко је наћи добре компаније чије акције нису забележиле раст од барем 50 процената, природно је да у једном тренутку настане такозвано време узимања профита, кад се инвеститори одлучују на распродају акција како би реализовали зараду.

Последица оваквих одлука је, по правилу, обарање цена, односно корекција надоле на тржишту, што је био примарни разлог недавног хлађења берзе.

Хиперсензитивност расте с развојем берзе

Други разлог недавног пада цена се већ може окарактерисати као стандардна појава на тржишту за ово доба године.

Већ три године уназад, наиме, крајем априла и почетком маја тржиште улази у фазу лагане корекције и смиривања.

Сценарио који се догодио веома је сличан ономе из истог периода 2005. и 2006. године.

Међутим, несумњиво је да је и политичка ситуација у земљи, као и наговештени расплет око формирања нове републичке владе, утицала негативно, а потом и позитивно, на расположење инвеститора.

Индекс је управо у дану када је изгледало да неће доћи до формирања владе забележио највећи пад и, обрнуто, у петак 11. маја, кад је постало извесно да ће се влада формирати индекс је скочио 11 процената!

Чињеница да је кретање тржишта пропратило политичка дешавања говори о његовом знатно развијенијем нивоу у односу на стање од пре неколико година. Наиме, очито је да је и српска берза, попут најразвијенијих светских, почела да реагује на различите чиниоце, који не морају увек да буду чисто економске природе.

Треба имати на уму да развијене берзе по правилу хиперсензитивно (преосетљиво) реагују на мноштво чинилаца – почев од економских као што су нивои каматних стопа, раст економије, трговински дефицит и инфлација, па до политичких дешавања, али и природних непогода, суша или поплава.

Уз то, током протекле недеље отпочео је и пад на берзама у окружењу. Индекси на Бањалучкој, Сарајевској, Македонској и Румунској берзи такође су забележили не тако мали пад као и на Београдској берзи, што у условима глобализације указује на систем "ланчане реакције" у "спојеним судовима".