Višestruki uzroci berzanskog potresa

Dešavanja na berzi u prethodnoj sedmici su bila toliko specifična da će ući i u berzanske anale.
Indeks koji prati kretanje najlikvidnijih akcija na berzi BELEX15 zabeležio je prvo u sredu, 9. maja, rekordan pad od čak 6,35 odsto u jednom danu, da bi već u petak, 11. maja, ostvario rekordan skok od 11 procenata, najviši otkako je konstruisan.
Uz to, bilo je mnogo onih koji će prošlu nedelju pamtiti po velikim gubicima, ali i po brzim zaradama.

Šta je to što je stvarno dovelo do iznenadnog i brzog pada tržišta, kao i  još bržeg kretanja u suprotnom smeru?

Nesumnjivo je da se nije radilo samo o jednom činiocu, već da su mnoga dešavanja uticala na raspoloženje investitora i njihove investicione odluke u tim trenucima.

Prodaja akcija radi naplate zarade

Najpre treba poći od činjenice da je tržište akcija od početka godine do protekle nedelje bilo u izuzetno jakoj ekspanziji, počev od rasta tržišne kapitalizacije listiranih kompanija pa do uključivanja akcija velikog broja novih firmi u promet, zatim sve većeg učešća u trgovanju takozvanih malih investitora, kao i aktiviranja novih, ponajpre domaćih institucionalnih investitora.

Vrednost indeksa koji prate zbirno kretanje tržišta nadmašena je za više od 70 odsto tokom prva tri meseca ove godine u odnosu na kraj prethodne.

Cena pojedinih akcija u tom periodu porasla je i za 300 procenata, pa su investitori, u zavisnosti od izbora portfelja, imali prilike da ostvare ogromne zarade.

Rast cena bio je delom podstaknut ostvarenim i očekivanim poslovnim rezultatima kompanija, a delom i psihološkim reakcijama, koje su uvek prisutne u situacijama kada je za kratko vreme moguće mnogo zaraditi.

Posle ovakvih skokova cena, a teško je naći dobre kompanije čije akcije nisu zabeležile rast od barem 50 procenata, prirodno je da u jednom trenutku nastane takozvano vreme uzimanja profita, kad se investitori odlučuju na rasprodaju akcija kako bi realizovali zaradu.

Posledica ovakvih odluka je, po pravilu, obaranje cena, odnosno korekcija nadole na tržištu, što je bio primarni razlog nedavnog hlađenja berze.

Hipersenzitivnost raste s razvojem berze

Drugi razlog nedavnog pada cena se već može okarakterisati kao standardna pojava na tržištu za ovo doba godine.

Već tri godine unazad, naime, krajem aprila i početkom maja tržište ulazi u fazu lagane korekcije i smirivanja.

Scenario koji se dogodio veoma je sličan onome iz istog perioda 2005. i 2006. godine.

Međutim, nesumnjivo je da je i politička situacija u zemlji, kao i nagovešteni rasplet oko formiranja nove republičke vlade, uticala negativno, a potom i pozitivno, na raspoloženje investitora.

Indeks je upravo u danu kada je izgledalo da neće doći do formiranja vlade zabeležio najveći pad i, obrnuto, u petak 11. maja, kad je postalo izvesno da će se vlada formirati indeks je skočio 11 procenata!

Činjenica da je kretanje tržišta propratilo politička dešavanja govori o njegovom znatno razvijenijem nivou u odnosu na stanje od pre nekoliko godina. Naime, očito je da je i srpska berza, poput najrazvijenijih svetskih, počela da reaguje na različite činioce, koji ne moraju uvek da budu čisto ekonomske prirode.

Treba imati na umu da razvijene berze po pravilu hipersenzitivno (preosetljivo) reaguju na mnoštvo činilaca – počev od ekonomskih kao što su nivoi kamatnih stopa, rast ekonomije, trgovinski deficit i inflacija, pa do političkih dešavanja, ali i prirodnih nepogoda, suša ili poplava.

Uz to, tokom protekle nedelje otpočeo je i pad na berzama u okruženju. Indeksi na Banjalučkoj, Sarajevskoj, Makedonskoj i Rumunskoj berzi takođe su zabeležili ne tako mali pad kao i na Beogradskoj berzi, što u uslovima globalizacije ukazuje na sistem "lančane reakcije" u "spojenim sudovima".