Новом представом пркосимо стихији

Славине се заврћу, људи покушавају да се снађу на разне начине, а једна од варијанти је ова коју ћемо покушати мој колега Драган Петровић Пеле и ја да реализујемо у представи „Савршен крој”. Одлучили смо се на овакав корак јер не желимо да се препустимо стихији. Нећемо да кукамо и чекамо да нам посао понуде на тацни, већ покушавамо сами нешто да урадимо. Наручили смо текст од Владимира Ђурђевића и ево нас пред премијерним извођењем комада. Ми смо уложили глуму, а Ђурђевић текст. Резултат сарадње оцениће публика. Не бих волео да ово буде наш искључиви модел рада, али је ово културни начин преживљавања у овим временима... каже глумац Слободан Бода Нинковић најављујући своју нову позоришну представу „Савршен крој”, по тексту Владимира Ђурђевића, која ће премијерно бити изведена вечерас на Новој сцени Београдског драмског позоришта чији је стални члан Нинковић недавно постао.

Представа „Савршен крој” је део позоришне трилогије „Субјективно с радошћу”, а поред Нинковића који тумачи лик Марка Милуна у овој дуо-драми наступа и Драган Петровић Пеле у улози Светислава Шнајдера. Сценограф је Угљеша Врцељ, костимограф Драгица Лаушевић, а кореограф Милан Громилић.

– У питању је духовит, сложен пројекат који се бави ситним свакодневним проблемима. Желимо да прекинемо да се бавимо великим светским проблемима и да се вратимо најосновнијим потребама и проблемима чије ће нам разрешење омогућити да живимо макар мало лакше уколико успоставимо хармонију у најближем окружењу. Играм бизнисмена који управља са 12 предузећа, а Драган Петровић Пеле кројача Светислава Шнајдера који ради у кројачкој радњи коју је наследио од оца. Шнајдер је, иначе, бивши инжењер у фирми коју је мој Марко Милун купио, затворио и отпустио раднике, каже наш саговорник и додаје:

– Све се то открива током приче, а у основи је да смо обојица били заљубљени у исту женску. Будући да нас је обојицу оставила и отишла са трећим, завршавамо као губитници... Да ли је срећан крај или не, публика ће проценити сама. Оно што је извесно јесте да се прича завршава духовито и показује да сума новца коју имате на свом рачуну не гарантујете срећу. Срећни сте онолико колико себи можете да приуштите тренутака у којима можете да уживате. Наш колега глумац Власта Велисављевић, кога смо позвали као свог гуруа, супервизора, духовног оца, био је изнађен количином позитивне енергије на једној од проба и то је оно што нас је охрабрило да идемо даље.

Бода Нинковић је постао стални члан Београдског драмског позоришта после осам година „слободњачког” рада. На почетку каријере био је девет година у позоришту „Бошко Буха”, затим исто толико година стални члан Југословенског драмског позоришта, а  затим се отиснуо у слободне уметнике.

– Одлучио сам се на статус „слободњака” јер сам желео у извесном периоду да сам контролишем своје време. С обзиром на то да је Горан Султановић отишао у пензију, управа БДП-а ми је предложила да постанем њихов члан јер се појавило упражњено место. Нисам много размишљао. Пристао сам јер је ансамбл позоришне куће на Крсту последњих година прилично освежен и оснажен. Недавно је стални члан постао и млади глумац Милош Биковић. Е, сада се намеће друго питање: колико је захвално, деликатно у овим временима правити озбиљан ансамбл. Прилично је нејасно шта ће се у наредном периоду десити са начином организовања позоришног живота у Београду. Не постоје јасне назнаке шта град намерава са позориштима. Да ли чекају лето па да од јесени крену са новом стратегијом? – пита се Нинковић.