Путарима се дугује 8,7 милијарди динара

Приходи путарских предузећа тренутно су око четири пута мањи него пре пет година. Од јавног сектора потражују око 8,7 милијарди динара. Највећи дужник је „Путеви Србије” са око 2,7 милијарди динара, а одмах иза њих је Беoград са неплаћених две милијарде динара, колико приближно дугују и све остале локалне самоуправе заједно, каже за „Политику” Велимир Илић, министар грађевинарства и урбанизма.

– Радимо на томе да влада некако све то плати. Овај проблем морамо да решимо хитно. Осим ресорних министарстава укључена су министарства финансија и правде да бисмо решили проблеме око стечаја и тужби које су поднете у специјалном суду против власника. Суд им је под надзор ставио опрему. Имовину треба ослободити да би радници могли да раде. Вероватно ће бити спроведени и социјални програми, јер су многи отишли из тих фирми и остала је само администрација – објашњава Илић.

Како ћете им конкретно помоћи?

Некадашње гиганте су покуповали криминалци и направили дугове. Пошто их сви сада носимо на грбачи, видећемо да нека дуговања према држави отпишемо. Грађевинци траже да решимо и питање лиценци. Потпуно су у праву. Морамо повести рачуна коме додељујемо послове и тражити да буду изабране афирмисане фирме. Не треба увек инсистирати на најјефтинијој понуди, већ уважити чињеницу какву опрему има предузеће, колико људи запошљава. Морамо бити сигурни да ће посао бити обављен. И наравно морамо решити питање рада на црно. Инспекције ће појачати контролу.

Хоћете ли им на тендерима обезбедити бољи третман у односу на странце?

Банке неће да им дају гаранције ни за један посао.

Морамо их ослободити дугова и ставити на ноге како би саме могле да добију послове.

Грађевинарство бележи пад од око 25,7 одсто. Инвестиција нема, а и они који би да улажу не могу да добију грађевинске дозволе. Када ће бити завршене измене закона о планирању и изградњи?

Закон је скоро готов. Постоји само неколико питања политичке природе, која треба да рашчистимо на политичком састанку владајуће коалиције. Морамо да одлучимо да ли ће приватизована предузећа плаћати конверзију права коришћења у својину на грађевинском земљишту.

С каквим ставом ћете изаћи пред коалиционе партнере?

Став министарства јесте да буде укинута конверзија и да се плати кроз порез. Они који промене намену земљишта и уместо фабрике саграде станове и стекну неку вредност, биће накнадно опорезовани по стопама које ће бити изузетно велике. У неким земљама порез на екстрапрофит износи 80 одсто. Не можете да купите имање за 100.000 евра, а продате га за 300 милиона евра, што је био случај у Новом Саду, и да не платите порез на то.

Шта ћете конкретно урадити на плану скраћења времена, појефтињењу и поједностављењу процедура при издавању грађевинских дозвола?

Издавање дозволе биће бесплатно у старту. Накнаду за уређење грађевинског земљишта инвеститори ће плаћати на крају и биће им обрачуната кроз улагања која су имали у инфраструктуру. Никакве таксе и остало не долазе у обзир. Сада ће инвеститори плаћати само оно што је стварно уложено за прикључке на водовод, струју. Општине и градови добили су порез на имовину као приход од кога развијају инфраструктуру.

Да ли ће се законом дефинисати како ће се обрачунавати та улагања у инфраструктуру?

Мораћемо то да прецизирамо. Али и то је политичко питање око кога ћемо морати да се договоримо на састанку коалиције и да уградимо у закон.

Али у овој области постоји још један проблем. Имамо 20.000 нерешених имовинских спорова. Они понекад трају пет до десет година и ми не можемо да издамо дозволе за поједине локације. Не вреди нам канцеларија за брзе одговоре, не вреди нам ништа ако се око неке локације води судски спор.

Хоће ли бити укинута сагласност јавних предузећа?

Мислим да је то сувишно. Ако је објекат који се гради усклађен са просторним, генералним и детаљним планом – сагласност није потребна, јер је већ добијена.

За колико ће бити скраћено време за добијање дозвола?

Ако се инвеститор уклапа у план и ако нема одступања –дозволу ће моћи да добије за седам дана. Локална администрација, односно њихов урбанизам је проблем, јер тамо раде људи који су навикли да држе предмете у фиоци по неколико месеци. Без обзира какве ми законе доносимо они раде по своме. И код катастарске легализације општине су затајиле. Из не знам којих разлога одбијају да проследе податке катастру. Шта чекају? Мрзи их да пребаце документацију?

Можете ли кроз закон да их натерате да буду ажурнији?

Не можемо да подносимо кривичне пријаве. Једино кроз управни поступак и контролу. Они то знају и користе. И упорно терају по своме. Полако. Један по један предмет.

-----------------------------------------------------------------------

Илић: Нисам против Дробњака

Министар грађевине и урбанизма Велимир Илић изјавио је јуче да уколико на Влади Србије буде гласање о смени директора „Путева Србије” Зорана Дробњака, он нема разлога да гласа за ту смену, јер је са Дробњаком имао добру сарадњу и није имао проблема, али је рекао и да то министарство сада ништа не ради са „Путевима Србије”.

Упитан о томе да ли сматра да Дробњак добро ради, Илић је рекао да „није улазио у ту проблематику” и да већ шест година није имао никаквих контаката са „Путевима Србије”.

Он је навео да не зна у чему је проблем, и да је за то предузеће везано Министарство саобраћаја, те да треба видети у чему је проблем и затим га решити. Танјуг