Лекари не верују у крађе беба

Организоване крађе беба из породилишта у Србији није било, такозвана афера „нестале бебе” је заправо манипулација болом родитеља. У здравственим установама око породиља и новорођенчади ангажовано је бројно особље, немогуће је да неко покуша тако нешто а да други не примете. Током своје дугогодишње каријере никад нисам чула, чак ни на нивоу гласине, да неко краде и препродаје бебе, каже професорка др Славка Глигоровић, специјалиста педијатрије у пензији.

Она је од 1969. до 2005. године радила у Гинеколошко-акушерском институту Клиничког центра Србије у Београду. Дакле, у „критичном” периоду, јер већина новорођенчади која је званично преминула, а родитељи су накнадно постали убеђени да су им украдена, рођена је седамдесетих година прошлог века.

И професорка Глигоровић постала је део ове теме када је у једној телевизијској емисији наведена као актер у крађи беба, при чему аутори нису тражили њено виђење случаја смрти једног новорођенчета. Поднела је тужбу, одбранила је свој интегритет пред судом.

– Неонатолози и гинеколози акушери се представљају као „бела мафија”, зликовци који не збрињавају новорођенчад већ их краду, а породиље лажу да су им бебе преминуле. Струци се не даје прилика да одговори а Министарство здравља се не оглашава – каже професорка др Глигоровић.

Она сматра да су „нестале бебе”, нажалост, одавно мртве што би се могло и доказати на основу пратеће документације. Међутим, проблем је што документација у већини случајева није сачувана, а то, каже наша саговорница, није посао лекара већ административног особља.

– У Југославији тек од средине шездесетих година прошлог века почиње интензивнији развој педијатрије, али су улагања и даље веома скромна. У већим градовима отварају се Одељења за новорођену децу. Скупе опреме, апарата за стимулацију и контролу животних функција скоро да и нема. У то време, на основу статистичких анализа смртности новорођенчади и одојчади, Југославија је била на претпоследњем месту у Европи – објашњава професорка др Глигоровић.

Она каже да тих година тела умрле новорођенчади нису показивана родитељима, нити сахрањивана, већ су кремирана у болничким крематоријима, што је била пракса наслеђена из ранијег периода.   

На ГАК КЦС 1976. се формира служба за патохистолошку дијагностику и анатомску обдукцију преминулих болесница и породиља. Нешто касније почиње патохистолошка дијагностика и обдукција и умрле новорођенчади.

– У почетку су обдукована само мртворођена и умрла новорођена деца телесне масе од 1.500 грама и више, гестацијске зрелости изнад 32 недеље трудноће. Од средине осамдесетих година на клиници се обдукују и умрла и мртворођена деца телесне масе 1.000 и више грама, гестацијске зрелости 28 и више недеља развоја у мајчином телу. И тада су одељењима недостајали посебна опрема, лекови, специјалне хранљиве материје и још много тога укључујући и специјалне кадаверичне фрижидере за лешеве – објашњава професорка др Глигоровић.

Тела су показивана родитељима на њихов захтев а затим кремирана, веома ретко су преузимана ради сахране

– Много је латентних и хроничних болести које делују на раст органа и система за развој плода, а које нису препознате током здравствених контрола труднице и који доведу до смрти плода или новорођенчета у првим сатима или данима живота. Веома је тешко педијатру неонатологу да саопшти трагичну вест мајци која је чула плач детета и видела бебу која је изгледала здраво, а која не може да прихвати истину да је више нема међу живима – каже професорка др Глигоровић.

Она је 2000. године прва у Србији увела уписивање у посебан протокол идентификационих података о мртворођеном или умрлом новорођеном детету и узрок смрти, као и податке родитеља који потписују да ли желе да преузму тело. После поменуте године родитељи су у обавези да идентификују леш, као и да се изјасне да ли желе да преузму тело. Педијатар уписује радну дијагнозу узрока смрти, остале идентификационе податке попуњавају друге службе и шаљу умрлице матичарима према месту становања родитеља.

---------------------------------------------------------------------------

Пропусти матичара

Матичарска служба је у обавези да сравни податке о рођењу и смрти новорођенчета, укључујући и случајеве када је између рођења и смрти прошло неколико минута или дана, каже професорка др Славка Глигоровић. Дешавали су се пропусти, да се напише да је новорођенче умрло пре него што је рођено или да на име мушког новорођенчета у време несуђеног пунолетства стигне позив за регрутацију, што је веома узнемиравало родитеље и стварало сумњу у то шта је заиста било са њиховим дететом. „Одговорност за такве грешке свакако није на лекарима”, каже професорка др Славка Глигоровић.