Карађорђев поход кроз Тимочку крајину

Зајечар – Ова година је изузетно значајна за Тимочку крајину јер се управо навршава два века откако је у Првом српском устанку овај крај прикључен матици Србији. Догодило се то после велике и сјајне победе српске и руске војске над Турцима, у бици на Стубику код Неготина, у јулу 1807. године. О овом тимочком јубилеју разговарали смо са новинаром и публицистом Јевремом Дамњановићем, који је недавно објавио двотомно историјско дело "Србија и на истоку". Питали смо га у чијем је све саставу била Тимочка крајина пре него што је прикључена Карађорђевој Србији.

Тимочани су, каже Дамњановић, живели у четири царства: бугарском, византијском, видинском и турском, а можда и у петом – Душановом, што историчари још нису потврдили. на Јеванђељу у лаври светог Атанасија атоског на Светој гори записано је да је српски цар Душан под својом влашћу имао "Загорије даже до Бдина (Видина)". како је Загорје источно од Тимочке крајине, логично је да је и она припадала српском царству.

Тимочка крајина била је и под туђинским краљевима али и у српској држави у време краља Милутина. Аутор Дамњановић наводи како је 1162. године, над делом Тимочке крајине, а можда и над целом, управу имао велики жупан Деса, један од тројице синова српског владара Уроша Првог. Потом је Десин брат од стрица, велики жупан Стефан Немања, 1181. године, запосео Ниш, а затим и тимочке градове Сврљиг, Равну и Кожељ, али их је само разорио. Више су га привлачила освајања на југу. Средином 13. века, на престо бугарског царства дошао је владар српског порекла Константин Техомил, праунук Десе. видинском кнежевином управљао је његов син Михајло Шишман, који је заратио против краља Милутина, намеравајући да му одузме Браничево. Милутин га је потукао и заузео видинску област, са Тимочком крајином и Загорјем.

Под Турцима, видинска област је претворена у видински пашалук. Међутим, Карађорђе је, после прве битке против султанове војске на Иванковцу 1805. године и српске победе, кренуо даље на исток и југ. Наредио је Петру Добрњцу да са командирима са којима се борио на Иванковцу настави напредовање на југ, уз Мораву, а Миленко Стојковић добио је налог да заузме острво Пореч на Дунаву и Кладово.

Августа 1806. године Карађорђе је први пут закорачио на територију Тимочке крајине. Овенчан победом на Мишарском пољу у Мачви, он је стигао у помоћ браниоцима Делиграда. Успут истерао је турску војску из Књажевачке нахије а затим се са Турцима сукобио у Загорју у данашњој Бугарској. Турска војска је ту потучена и Ибрахим-паша је затражио примирје.

У међувремену Русија је заратила против Турске и њене трупе ушле су у вазалне турске кнежевине у Молдавији и Влашкој. Карађорђе је схватио да једино уз помоћ Руса може да одржи ослобођене територије, али било је неопходно да српска војска запоседне део подунавља у Тимочкој крајини.

Да би успех био потпун, дат је знак и за стварање устаничких чета у овом крају. Операцију спајања с Русима покренуо је почетком 1807. Миленко Стојковић, који је поново заузео Пореч, а затим су тимочки прваци хајдук Вељко Петровић, кнез Милисав Ђорђевић и поп Радосав Живадиновић истерали у марту турске посаде из Црноречја. Војвода Миленко Стојковић са око 5.000 војника започео је офанзиву у Тимочкој крајини, очекујући да му се придруже Руси код Видина, али су Турци одбили Русе и кренули у напад на српску војску. Тада се Миленко Стојковић утврдио код неготинског села Штубика. Мула-паша стигао је с великом војском и започео опсаду. Миленко се бранио са 3.000 војника.

Тада Карађорђе креће у помоћ. Разбија турску блокаду и креће према Русима, на Великом острву. Ту се сусреће са генералом Иваном Исајевом. Руси стижу на поприште код Штубика 2. јула 1807. године. Напали су Турке артиљеријом и погибељним картечом а затим су њихови пешадинци кренули у бој прса у прса. У садејству српске војске, однета је велика победа прво на Штубику а затим и на Малајници.

После тога уследило је ослобађање долине Тимока. У логор код Неготина, руски изасланик пуковник маркиз Паулучи донео је текст конвенције према којој се српски народ ставља под покровитељство руског цара Александра Првог. Стигла је помоћ у војсци и оружју и Карађорђе води српску војску уз Тимок, не наилазећи више на турски отпор.