Велике регионалне разлике у платама

Просечна зарада без пореза и доприноса исплаћена у марту у Србији износила је 41.689 динара и за 3,9 одсто, и номинално и реално, била је нижа него претходног месеца. Према подацима Завода за статистику, просечна нето зарада исплаћена у прва три овогодишња месеца, у односу на исти период 2012. године, била је номинално већа
шест, а реално мања 5,4 одсто.
Аналитичари Института за тржишна истраживања (ИЗИТ) указују на даље опадање куповне моћи становништва. Мало је инвестиција, реформе јавног сектора никако да почну, а оне би требало да повуку нова улагања и обезбеде већу запосленост и оживљавања животног стандарда.
Посматрано по делатностима, највиша просечна нето зарада у марту исплаћена је у дуванској индустрији – 100.745 динара, у преради нафте – 93.834 динара, финансијским услугама, осим осигурања и пензионих фондова – 84.207 динара, експлоатацији сирове нафте и гаса – 81.575 динара и ваздушном саобраћају – 81.130 динара.
Најниже просечне нето плате у марту су исплаћене у кинематографској, телевизијској и музичкој продукцији – 19.541, преради дрвета и производа од дрвета, осим намештаја – 19.935, производњи коже и предмета од коже – 21.264 динара, производњи саобраћајних средстава, осим моторних возила и приколица – 21.384 динара, изнајмљивању и лизингу – 21.528 динара.
Како ће неко у Србији живети зависи од тога да ли је запослен у некој државној служби, јавном предузећу или код приватника, али и од тога где живи, примећује Саша Ђоговић, сарадник Института за тржишна истраживања. Просечне плате на северу Србије 1,3 пута су веће него на југу земље.

Плате запослених у државним службама су око 30 одсто веће од зарада оних који раде код приватника – подсећа Ђоговић. – Запослени у јавном сектору су привилеговани и заштићени. Нико им не прети отпуштањем, кад нема пара за њихове плате – држава се задужи на рачун свих нас и будућих генерација. Приватни сектор је у некој врсти вазалног односа према јавном сектору, јер не дели њихову судбину.
Бежање од неизбежних реформи јавног сектора сви скупо плаћамо – све већом задуженошћу државе, инфлацијом која обезвређује наше зараде, падом стандарда и неизвесношћу за будућност, која све неподношљивије притиска – каже Ђоговић.
– Изгледа да је овој влади јасно да по старом неће моћи, јер има наговештаја да ће се с неким реформама јавних служби и јавних предузећа ипак почети – сматра Ђоговић. – Држава се обавезала да ће своје обавезе плаћати у року до 45 дана, изгледа да ће доћи до реструктурирања „Србијагаса”, „Железница Србије” и ЕПС-а. Ако их ова влада почне, потврдиће се као државничка. Без тих промена нема нам спаса од сиромаштва. Ако се и даље буду одлагале додатно ће се угрозити опстанак народа и државе.
На северу земље просек нето зарада у марту био је 46.372 динара, односно за 3,2 одсто номинално и реално мање него у фебруару. На југу је просечна плата била 35.526 динара или за 5,1 одсто и реално и номинално мање у односу на стање од пре месец дана.
Највише зараде су евидентиране у београдском региону – 51.396 динара. Најниже у Шумадији и западној Србији – 35.341 динар. То значи да је тај однос 1,45 у корист Београда.
У региону јужне и источне Србије просечне зараде су 35.753 динара. Незнатно су веће него у Шумадији и западној Србији, што указује на изразиту неравномерност у привредном развоју земље, кажу у ИЗИТ-у.
После економиста, социолога и политичари увиђају да Србија има огромне и растуће регионалне разлике. Јаз између све богатијих и све сиромашнијих региона узрочник је драматичних последица – велика пространства остају без људи.

---------------------------------------------------------

Сто­па за­по­сле­но­сти у Ср­би­ји 37,4 од­сто

Пре­ма ре­зул­та­ти­ма по­пи­са 2011. го­ди­не, сто­па за­по­сле­но­сти у Ср­би­ји из­но­си 37,4 од­сто и ви­ша је код му­шка­ра­ца (44,9 од­сто), не­го код же­на (30,5), об­ја­вио је ју­че Ре­пу­блич­ки за­вод за ста­ти­сти­ку. Нај­ви­ша је у Бе­о­град­ском ре­ги­о­ну 41,6 од­сто, а нај­ни­жа у Ре­ги­о­ну ју­жне и ис­точ­не Ср­би­је 34 од­сто.
Сто­па не­за­по­сле­но­сти у Ср­би­ји из­но­си 22,4 од­сто. По­сма­тра­но по по­лу, сто­па не­за­по­сле­но­сти му­шка­ра­ца је 21,6 од­сто , а же­на 23,6. Нај­ни­жа сто­па не­за­по­сле­но­сти за­бе­ле­же­на је у Бе­о­град­ском ре­ги­о­ну 17,9, а нај­ви­ша у Ре­ги­о­ну ју­жне и ис­точ­не Ср­би­је 27,3 од­сто.
Сто­па не­ак­тив­но­сти пред­ста­вља удео у укуп­ном ста­нов­ни­штву ста­ром 15 и ви­ше го­ди­на и из­но­си 51,8 од­сто. При то­ме је сто­па не­ак­тив­но­сти ни­жа код му­шка­ра­ца (42,8 од­сто) не­го код же­на (60,1). Тан­југ