Velike regionalne razlike u platama

Prosečna zarada bez poreza i doprinosa isplaćena u martu u Srbiji iznosila je 41.689 dinara i za 3,9 odsto, i nominalno i realno, bila je niža nego prethodnog meseca. Prema podacima Zavoda za statistiku, prosečna neto zarada isplaćena u prva tri ovogodišnja meseca, u odnosu na isti period 2012. godine, bila je nominalno veća
šest, a realno manja 5,4 odsto.
Analitičari Instituta za tržišna istraživanja (IZIT) ukazuju na dalje opadanje kupovne moći stanovništva. Malo je investicija, reforme javnog sektora nikako da počnu, a one bi trebalo da povuku nova ulaganja i obezbede veću zaposlenost i oživljavanja životnog standarda.
Posmatrano po delatnostima, najviša prosečna neto zarada u martu isplaćena je u duvanskoj industriji – 100.745 dinara, u preradi nafte – 93.834 dinara, finansijskim uslugama, osim osiguranja i penzionih fondova – 84.207 dinara, eksploataciji sirove nafte i gasa – 81.575 dinara i vazdušnom saobraćaju – 81.130 dinara.
Najniže prosečne neto plate u martu su isplaćene u kinematografskoj, televizijskoj i muzičkoj produkciji – 19.541, preradi drveta i proizvoda od drveta, osim nameštaja – 19.935, proizvodnji kože i predmeta od kože – 21.264 dinara, proizvodnji saobraćajnih sredstava, osim motornih vozila i prikolica – 21.384 dinara, iznajmljivanju i lizingu – 21.528 dinara.
Kako će neko u Srbiji živeti zavisi od toga da li je zaposlen u nekoj državnoj službi, javnom preduzeću ili kod privatnika, ali i od toga gde živi, primećuje Saša Đogović, saradnik Instituta za tržišna istraživanja. Prosečne plate na severu Srbije 1,3 puta su veće nego na jugu zemlje.

Plate zaposlenih u državnim službama su oko 30 odsto veće od zarada onih koji rade kod privatnika – podseća Đogović. – Zaposleni u javnom sektoru su privilegovani i zaštićeni. Niko im ne preti otpuštanjem, kad nema para za njihove plate – država se zaduži na račun svih nas i budućih generacija. Privatni sektor je u nekoj vrsti vazalnog odnosa prema javnom sektoru, jer ne deli njihovu sudbinu.
Bežanje od neizbežnih reformi javnog sektora svi skupo plaćamo – sve većom zaduženošću države, inflacijom koja obezvređuje naše zarade, padom standarda i neizvesnošću za budućnost, koja sve nepodnošljivije pritiska – kaže Đogović.
– Izgleda da je ovoj vladi jasno da po starom neće moći, jer ima nagoveštaja da će se s nekim reformama javnih službi i javnih preduzeća ipak početi – smatra Đogović. – Država se obavezala da će svoje obaveze plaćati u roku do 45 dana, izgleda da će doći do restrukturiranja „Srbijagasa”, „Železnica Srbije” i EPS-a. Ako ih ova vlada počne, potvrdiće se kao državnička. Bez tih promena nema nam spasa od siromaštva. Ako se i dalje budu odlagale dodatno će se ugroziti opstanak naroda i države.
Na severu zemlje prosek neto zarada u martu bio je 46.372 dinara, odnosno za 3,2 odsto nominalno i realno manje nego u februaru. Na jugu je prosečna plata bila 35.526 dinara ili za 5,1 odsto i realno i nominalno manje u odnosu na stanje od pre mesec dana.
Najviše zarade su evidentirane u beogradskom regionu – 51.396 dinara. Najniže u Šumadiji i zapadnoj Srbiji – 35.341 dinar. To znači da je taj odnos 1,45 u korist Beograda.
U regionu južne i istočne Srbije prosečne zarade su 35.753 dinara. Neznatno su veće nego u Šumadiji i zapadnoj Srbiji, što ukazuje na izrazitu neravnomernost u privrednom razvoju zemlje, kažu u IZIT-u.
Posle ekonomista, sociologa i političari uviđaju da Srbija ima ogromne i rastuće regionalne razlike. Jaz između sve bogatijih i sve siromašnijih regiona uzročnik je dramatičnih posledica – velika prostranstva ostaju bez ljudi.

---------------------------------------------------------

Sto­pa za­po­sle­no­sti u Sr­bi­ji 37,4 od­sto

Pre­ma re­zul­ta­ti­ma po­pi­sa 2011. go­di­ne, sto­pa za­po­sle­no­sti u Sr­bi­ji iz­no­si 37,4 od­sto i vi­ša je kod mu­ška­ra­ca (44,9 od­sto), ne­go kod že­na (30,5), ob­ja­vio je ju­če Re­pu­blič­ki za­vod za sta­ti­sti­ku. Naj­vi­ša je u Be­o­grad­skom re­gi­o­nu 41,6 od­sto, a naj­ni­ža u Re­gi­o­nu ju­žne i is­toč­ne Sr­bi­je 34 od­sto.
Sto­pa ne­za­po­sle­no­sti u Sr­bi­ji iz­no­si 22,4 od­sto. Po­sma­tra­no po po­lu, sto­pa ne­za­po­sle­no­sti mu­ška­ra­ca je 21,6 od­sto , a že­na 23,6. Naj­ni­ža sto­pa ne­za­po­sle­no­sti za­be­le­že­na je u Be­o­grad­skom re­gi­o­nu 17,9, a naj­vi­ša u Re­gi­o­nu ju­žne i is­toč­ne Sr­bi­je 27,3 od­sto.
Sto­pa ne­ak­tiv­no­sti pred­sta­vlja udeo u ukup­nom sta­nov­ni­štvu sta­rom 15 i vi­še go­di­na i iz­no­si 51,8 od­sto. Pri to­me je sto­pa ne­ak­tiv­no­sti ni­ža kod mu­ška­ra­ca (42,8 od­sto) ne­go kod že­na (60,1). Tan­jug