Четници са шећерном вуном

У протеклих пет дана четири различита покрета (групе грађана, странке...) свако за свој грош, обележили су почетак равногорског устанка, тумачећи историјске чињенице како коме одговара. Нешто налик "ожалошћеној фамилији" која се отима о богато наслеђе...

Некада, под капом Српског покрета обнове, обједињена светковина, ове године се и по трајању и по атмосфери опасно приближила новогодишњем вашару.

Шатре. Под шатрама спарина, а усред спарине четовође. Три пута су се ево опијанили и растрезнили зарад мајчице Србије и опет ће, само ако она иште.

– Дражо, мајстореееее – заурлају ту и тамо, ко да им је човек био ауто-механичар.

– Дражооооо – сад смо већ у недоумици да се којим случајем можда конобар не зове тако, кад "војвода" толико заурлава. Или то, или га је неко, истоимени, крвнички нагазио по прстима...

Ауто-делови за разнородна возила од ове године су примљени у пуноправно чланство четничке иконографије, па су, сходно томе, нашли своје место на једном од успутних штандова. Право на изузетан попуст, при куповини филтера за ваздух и уље, добија свако ко тачно одговори на три елементарна питања о историји четничког покрета у Србији. За ламелу већ мора да покаже завидно знање. Додуше, на располагању су му: "помоћ пијаног пријатеља", "наручи публици пиће" и "пола вино – пола вода".

– Најбоље плаћам евро, најбоље плаћам евро, најбоље... – човек пред нама је школски пример, како се савршено може спојити посао и задовољство. Идеал и принцип тржишног пословања, што се оно каже.

На челу кокарда, у џепу еврићи а на ногама "најк" патике. То је оно чему влада годинама тежи: евроатлантске интеграције, у слици и речи.

Наравно, ово је тек занемарљив делић, иначе пребогате и инвентивне понуде предузимљивих "малопривредника" у Отвореном тржном центру "Равна гора". Није нимало редак призор видети мрког (по)четника с камом о појасу, како се јуначки носи с клетом шећерном вуном, што му је кукавички спопала браду.

Црква Светог Ђорђа је и овог пута била идеална хладовина за оне "најправоверније", који се ето, силом прилика, неко време нису чули с Богом, па да му се јаве кад су већ ту. Судећи по траговима кармина на икони, изгледа да су неке "равногорке" дремале на њој. Биће посла за рестаураторе да свецу наново врате лик.

Све у свему, на једноме се мора одати признање Булајићевим "статистима". Сатима, на врелини, издржати под шубаром, у чојаној униформи и са љутитом гримасом на пубертетским лицима – е то је "патриотизам". Што се ђенерала тиче, вероватно би већини "побрао уши", само кад би на минут васкрсао, али...