Četnici sa šećernom vunom

U proteklih pet dana četiri različita pokreta (grupe građana, stranke...) svako za svoj groš, obeležili su početak ravnogorskog ustanka, tumačeći istorijske činjenice kako kome odgovara. Nešto nalik "ožalošćenoj familiji" koja se otima o bogato nasleđe...

Nekada, pod kapom Srpskog pokreta obnove, objedinjena svetkovina, ove godine se i po trajanju i po atmosferi opasno približila novogodišnjem vašaru.

Šatre. Pod šatrama sparina, a usred sparine četovođe. Tri puta su se evo opijanili i rastreznili zarad majčice Srbije i opet će, samo ako ona ište.

– Dražo, majstoreeeee – zaurlaju tu i tamo, ko da im je čovek bio auto-mehaničar.

– Dražooooo – sad smo već u nedoumici da se kojim slučajem možda konobar ne zove tako, kad "vojvoda" toliko zaurlava. Ili to, ili ga je neko, istoimeni, krvnički nagazio po prstima...

Auto-delovi za raznorodna vozila od ove godine su primljeni u punopravno članstvo četničke ikonografije, pa su, shodno tome, našli svoje mesto na jednom od usputnih štandova. Pravo na izuzetan popust, pri kupovini filtera za vazduh i ulje, dobija svako ko tačno odgovori na tri elementarna pitanja o istoriji četničkog pokreta u Srbiji. Za lamelu već mora da pokaže zavidno znanje. Doduše, na raspolaganju su mu: "pomoć pijanog prijatelja", "naruči publici piće" i "pola vino – pola voda".

– Najbolje plaćam evro, najbolje plaćam evro, najbolje... – čovek pred nama je školski primer, kako se savršeno može spojiti posao i zadovoljstvo. Ideal i princip tržišnog poslovanja, što se ono kaže.

Na čelu kokarda, u džepu evrići a na nogama "najk" patike. To je ono čemu vlada godinama teži: evroatlantske integracije, u slici i reči.

Naravno, ovo je tek zanemarljiv delić, inače prebogate i inventivne ponude preduzimljivih "maloprivrednika" u Otvorenom tržnom centru "Ravna gora". Nije nimalo redak prizor videti mrkog (po)četnika s kamom o pojasu, kako se junački nosi s kletom šećernom vunom, što mu je kukavički spopala bradu.

Crkva Svetog Đorđa je i ovog puta bila idealna hladovina za one "najpravovernije", koji se eto, silom prilika, neko vreme nisu čuli s Bogom, pa da mu se jave kad su već tu. Sudeći po tragovima karmina na ikoni, izgleda da su neke "ravnogorke" dremale na njoj. Biće posla za restauratore da svecu nanovo vrate lik.

Sve u svemu, na jednome se mora odati priznanje Bulajićevim "statistima". Satima, na vrelini, izdržati pod šubarom, u čojanoj uniformi i sa ljutitom grimasom na pubertetskim licima – e to je "patriotizam". Što se đenerala tiče, verovatno bi većini "pobrao uši", samo kad bi na minut vaskrsao, ali...