Проклетство другог мандата

Вашингтон – Ако сте организација у Америци која у свом називу има реч патриотска, у свом програму критикујете актуелну администрацију председника Барака Обаме или сте повезани са републиканским покретом Чајанка, све до недавно постојале су велике шансе да пореска служба САД (ИРС) према вама има посебно оштар став у односу на неку либералну организацију, преноси агенција Танјуг.

Таквим организацијама није било дозвољено да добију пореска ослобађања, а кад и јесте, на то су чекали у просеку по 27 месеци, док су службеници ИРС-а код захтева сличних невладиних група које су блиске демократама и либералним круговима за троструко мање време доносили решења.

Такође, истрага која је накнадно спроведена, показује да је од конзервативних група тражено да доставе „немогућу документацију” само да би били одбијени.

Да, све то се дешавало до маја ове године у Америци 21. века. Прва жртва је пала: вршилац дужности пореске управе Стивен Милер поднео је оставку. И то тек кад је сам Обама реаговао, назвавши цео случај „нечувеним”.

Претходно је портпарол Беле куће Џеј Керни данима демантовао да постоје пропусти, или одговарао новинарима да не може да коментарише резултате истраге у овој и другим аферама које ових дана погађају Вашингтон.

Поред „пореске приче”, Обаму су, шест месеци од тријумфа на председничким изборима над Митом Ромнијем, погодила још два скандала - афера Бенгази и скидање листинга телефона новинара агенције Асошиејтед прес око цурења података у вези са истрагом поводом једне осујећене терористичке акције.

Да ли је у питању, такозвано, „проклетство другог мандата”, које деценијама погађа америчке председнике?

Професор угледног престоничког Универзитета Џорџ Мејсон и бивши функционер Стејт департмента Ричард Каузларић сматра да је досадашње искуство лидера САД показало да је други мандат увек тежи од првог.„Други мандат америчких председника је увек испуњен проблемима, од личне до политичке природе”, истиче Каузларић у разговору са дописником Танјуга у Вашингтону.

Треба подсетити на аферу „Вотергејт” у другом мандату Ричарда Никсона, Клинтонових „игара” у Овалном кабинету са Моником Левински, такође у његовом другом мандату, као и ерупције напада на америчке снаге у Ираку за време другог мандата Џорџа Буша млађег.„Искрено, то је чудна ситуација, пошто четири године нису довољне за председника да испуни оно што жели, а онда осам година делује предуго”, оцењује Каузларић, док један од коментатора на популарном Националном јавном радију (НПР) предлаже, пола у шали а пола у збиљи, да се амерички председник убудуће бира на само један мандат који би трајао шест година.

Сви се међутим слажу у једном - Обаму ће најтеже погодити порески скандал.„Американци можда не могу да нађу Бенгази на мапи света или схватају у потпуности проблем око новинара АП-а, али су на оптужбе везано за пореску управу веома осетљиви”, додаје професор Каузларић.

Оно што представља посебан проблем за Обаму је чињеница да тај случај смета како конзервативним, тако либералним круговима.

Конзервативци се, наравно, осећају погођеним јер су били дискриминисани приликом захтева за пореско ослобађање, док либерална јавност никада не воли превелико мешање државе у приватне послове, а поготово не злоупотребу таквих овлашћења.„Пореска управа је место које Американци по традицији воле да мрзе”, наводи се у коментару НПР-а.

Каузларић додаје да, од када је та прича избила у јавност, 90 одсто Американца прати како ће се цео случај завршити.

Када је у питању „Бенгази скандал” и оптужбе републиканаца да конзулат није био адекватно обезбеђен 12. септембра прошле године када је убијен амбасадор Крис Стивенс и још тројица Американаца, Обама стоји нешто боље, али само зато што је главна мета напада бивша државна секретарка Хилари Клинтон, а не он лично.

Звезда у успону Републиканске партије Ренд Пол чак је изнео оцену да Клинтон због своје улоге у том случају нема шта да тражи на председничким изборима 2016. године.

Ипак, не треба заборавити да је и Обама већ посредно платио политичку цену за то, јер је морао да одустане од кандидатуре амбасадорке Америке у УН Сузан Рајс на функцију државне секретарке.

Рајс је неколико дана након напада у Бенгазију рекла да он није био организован, већ да се ради о спонтаним демонстрацијама због анти-исламског филма са сајта Јутјуб.

Политички противници су одговорили, „Да, спонтани демонстранти су дошли испред конзулата наоружани зољама и аутоматским оружјем”. Након што је више од 100 конгресмена и сенатора потписало петицију против Сузан Рајс, Обама је одустао од њене кандидатуре. „Као бивши службеник Стејт департмента сматрам да је код Бенгазија, на жалост, пажња превише пребачена на политику уместо на то како да се обезбеде амбасаде”, оцењује Каузларић. „Мајски скандали” дефинитивно удаљују Обаму од главних циљева његовог другог мандата - имиграционе реформе, строже контроле продаје оружја и смањења буџетског дефицита. Новембар 2016. године је далеко календарски а близу политички.„Америчка сцена се већ припрема за следеће председничке изборе и зато се многе ствари политизују и од стране републиканаца и од демократа”, закључује професор Каузларић.