„Аида и „Константин” у Виминацијуму

Изложба „Константин Велики и Милански едикт 313.- рађање хришћанства у римским провинцијама на тлу Србије”, отворена је синоћ у Виминацијуму код Костолца. Изложбу је отворио председник Србије Томислав Николић који је нагласио да нас је изложба окупила поводом кључних догађаја у хришћанској цивилизацији - 1700 година Миланскоф едикта, 1700 година слободе за хришћанство.

–За сваку одлуку у животу имамо узор у нечему што је неко паметнији од нас написао, а нама остало само да научимо да читамо. За ово време, када се боримо за опстанак свог народа на Косову и Метохији, када нам се чини да је можда теже него икада, Конфуције је записао: „ Наша највећа слава није што никада нисмо пали, већ што смо устали сваки пут када паднемо. Налазимо се на месту које нас подсећа на Константина Великог у његову славну прошлост, чији смо и ми део”, рекао је Томислав Николић и додао да је, мислећи несвесно и на ово време, у коме градимо савремену српску државу равноправних грађана, Константин Велики обзнанио начела толеранције и мира, прогласивши хришћанство дозвољеном религијом.

Николић је у свом говору истакао да је подручје Србије миленијумима било место окупљања, раздваљања, борбе али и константног развоја.

Миомир Кораћ, археолог, наглашава да је много година рађено да би Вуминацијум данас овако изгледао.

–Археологији је тек у крајњем низу сензација. Овај дан треба да се памти јер обележавамо 1700 година Миланског едикта. Морам да се сетим како је 1913. године, после балканских ратова, обележено 1600 година Миланског едикта,тако да ми, који смо одморнији од њих морамо наћи снаге да би неко за сто година исто обележио овај јубилеј, и да би се угледао на нас, каже Кораћ. Он додаје да је Константив Велики био далековид и уман, те једнакост и толеранцију изразио у једном едикту. 

–Показујемо лепо лице Србије јер је ово светска изложба по свим мерилима. По каталогу, окупљању стручњака, експонатима које имамао, каже Кораћ надајући се да ће изложбу видети и свет јер свака оваква изложба доноси и милионску зараду, каже Кораћ.

Бојана Борић Брешковић, директорка Народног музеја у Београду, подсетила је да је део изложбе посвећен Константину Великом приказан претходних година и у Милану, Риминију и Триру.

Свечаност у Виминацијуму привукла је велику пажњу јавности. Чекао се дуги ред за улазак на изложбени простор. Догађају су присуствовали престолонаследник Александар Карађорђевић, председник Републике Српске Милорад Додик, министри у Влади Србије и дипломатски кор. У реконструисаном римском амфитеатру ансамбл, хор и балет Народног позоришта у Београду извели су Вердијеву оперу „Аида”, што је прво извођење једне опере на отвореном у историји овог театра. Оперу је пратило близу 2.000 посетилаца који су бесплатне улазнице добили преко Туристичке организације Пожаревца, а догађај су пратиле строге мере полицијског обезбедјења.

М. С.