Милијарда избеглица због климе

Лондон – Уколико се не предузму озбиљни превентивни кораци, глобално загревање ће до 2050. године имати за последицу најмање милијарду избеглица широм света, будући да ће мањак воде и подбачај рода усева приморавати људе да напусте своје домове, прогнозира једна од водећих светских агенција за помоћ Кришчан ејд. Такво стање биће подлога за локалне ратове око водних ресурса и извора хране, истиче се у извештају под називом "Људска плима: Права миграциона криза", преноси Ројтерс. "Мислимо да је принудна миграција тренутно највећа претња сиромашном становништву земаља у развоју", каже Џон Дејвисон, један од аутора поменутог извештаја.

С обзиром на то да су развијене земље одговорне за највећи део загађења које изазива климатске промене, оне би требало да сносе и највећи део трошкова помоћи најугроженијима, сматрају у поменутој организацији.

Научници предвиђају да ће просечна температура ваздуха током овог века да се повећа за 1,8 до три степена Целзијуса, највише због емисије гасова с ефектом стаклене баште као последице коришћења фосилних горива. Због тога ће учестати поплаве и глад и бити доведени у питање милиони људских живота.

Међувладин панел УН за климатске промене предвиђа да ће до 2080. године 3,2 милијарде људи, или трећина тадашње популације света, бити погођене недостатком воде, до 600 милиона ће осетити мањак хране, док ће се до седам милиона људи наћи на удару потапања ниских приобалних области.

Експерти за безбедност страхују да ће талас принудних миграција не само подгрејати већ постојеће конфликте, него ће изазвати и нове у неким од најсиромашнијих делова света, који су најмање приправни да се изборе с таквим ситуацијама. "Свет са мноштвом нових Дарфура јесте све вероватнији кошмарни сценарио" стоји у извештају, који пореди очекиване кризе због последица климатских промена са дугогодишњим сукобима у западној области Судана, у којима је, према подацима УН, најмање 200.000 људи убијено, а два милиона приморано да се исели из својих домова.

Док ће мноштво "климатских избеглица" прећи националне границе и тако постати међународни проблем, милиони других неће бити у могућности да напусте своје земље и тако ће за спољни свет остати "у великој мери неприметни", пише у извештају "Кришчан ејда". Наиме, таква интерно расељена лица немају никаква права на основу међународних закона и немају званичан глас. "Услови њихове егзистенције ће вероватно у многим случајевима бити очајни, а и сам голи живот ће им бити угрожен", упозорава се у извештају. "Кришчан ејд" подсећа да, после Судана, највише интерно расељених лица има у Колумбији. Многе од њих са огњишта су отерали грађански сукоби који годинама тињају у овој земљи, међутим, у последње време све је више Колумбијаца који су постали избеглице у сопственој земљи пошто су протерани са својих имања да би се створио простор за огромне плантаже уљане палме.

И у Мјанмару се региструје велики број избеглица који су протерани из својих домова из истог разлога или због изградње брана.

Палмино уље се све више тражи као сировина за биогориво, које богате земље почињу да фаворизују због смањења емисије гасова с ефектом стаклене баште, а сиромашне због све виших цене које морају да плаћају за увозну нафту.