Почело запрашивање крпеља

Запрашивање и хемијско уништавање крпеља јуче је почело у Београду, саопштено је из Завода за биоциде и медицинску екологију. Налазимо се, тренутно, у сезони највеће активности крпеља, а убод овог зараженог зглавкара човеку преноси  "лајмску болест". Према речима Јовице Милетића из Завода за биоциде и медицинску екологију, запрашивање крпеља почело је у парковима Новог Београда.
– Уколико временски услови буду повољни, запрашивање свих зелених површина у Београду трајаће десетак дана – додао је Милетић

У главном граду ове сезоне највише крпеља је примећено је у шумама у околини Сурчина, Липовачкој и Миријевској. Крпеља има и на Ади Циганлији, Кошутњаку и Авали. Током протеклих седам дана у градском Заводу за јавно здравље регистровано је петоро пацијената, којима је дијагностификована лајмска болест. Иако, лекари наглашавају да је број регистрованих случајева уобичајен за ово доба године ипак апелују на грађане да после боравка у природи обавезно прегледају кожу и косу.

Епидемиолози ВМА су већ на најатрактивнијим излетиштима у граду, на Ади Циганлији, Кошутњаку и у Топчидеру, обавили истраживања која су показала да је ове године око 25 одсто крпеља заражено. Ипак, ситуација није алармантна, како каже др Радован Чеканац, епидемиолог ВМА, јер на истраженом подручју није сваки крпељ преносилац "лајмске болести", па ни убод зараженог зглавкара не доноси сваки пут опасност од оболевања.

– Најпознатија болест коју крпељ преноси је "лајмска", чега се сви плаше. Али, они могу бити преносиоци и других заразних обољења, као што су "туларемија", "ерлихоза" и "крпељни менингоенцифалитис" (упала мождане коре). Дешава се да некада крпељ носи и по три изазивача болести. Али ни тада не мора да значи да ће сваки убод довести до болести. Најважније је са површине коже правилно ишчупати крпеља и зато, ако постоје неке промене на месту убода, неопходно је затражити помоћ лекара. Важно је знати да ни у ком случају место убода не треба мазати хемијским средствима, бензином, прскати лаковима, јер то код крпеља изазива повраћање, а самим тим, ако је крпељ заражен излучивање бактерије у крв. Такође, неопходно је и место убода посматрати око месец дана. Уколико се око убода појави црвенило неправилног облика то је први знак инфекције, али могу да се јаве и повишена температура, главобоља и повраћање. Највећи број инфекција јави се баш код пацијената који су покушавали, нестручно, да из свој коже изваде "госта". Зато бих посебно упозорио грађане да, када примете крпеља на својој кожи, не треба да га стискају, гњече и сами одстрањују. Осим тога, никако не би требало узимати самоиницијативно антибиотике – истакао је др Чеканац.

Како вели наш саговорник, поред стручног вађења крпеља пацијенти у амбуланти Института могу сазнати за 15 минута и да ли је крпељ био заражен бактеријом која изазива "лајмску болест".

– Уколико су налази негативни, не постоји могућност да особа оболи. Али, ако је крпељ био заражен овом бактеријом, особа се ставља под здравствени епидемиолошки надзор због раног откривања симптома болести – објаснио је др Чеканац.

Према његовим речима, крпељи се никако не могу истребити, а запрашивањем се само може смањити њихов број у природи. Крпељима је човек само успутни домаћин. Њихово главно хранилиште су глодари.

– После шетњи и боравка у природи обавезно је прегладати тело и то у току 24 сата, јер у том периоду после убода може се спречити инфекција – нагласио је др Чеканац.