Počelo zaprašivanje krpelja

Zaprašivanje i hemijsko uništavanje krpelja juče je počelo u Beogradu, saopšteno je iz Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju. Nalazimo se, trenutno, u sezoni najveće aktivnosti krpelja, a ubod ovog zaraženog zglavkara čoveku prenosi  "lajmsku bolest". Prema rečima Jovice Miletića iz Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju, zaprašivanje krpelja počelo je u parkovima Novog Beograda.
– Ukoliko vremenski uslovi budu povoljni, zaprašivanje svih zelenih površina u Beogradu trajaće desetak dana – dodao je Miletić

U glavnom gradu ove sezone najviše krpelja je primećeno je u šumama u okolini Surčina, Lipovačkoj i Mirijevskoj. Krpelja ima i na Adi Ciganliji, Košutnjaku i Avali. Tokom proteklih sedam dana u gradskom Zavodu za javno zdravlje registrovano je petoro pacijenata, kojima je dijagnostifikovana lajmska bolest. Iako, lekari naglašavaju da je broj registrovanih slučajeva uobičajen za ovo doba godine ipak apeluju na građane da posle boravka u prirodi obavezno pregledaju kožu i kosu.

Epidemiolozi VMA su već na najatraktivnijim izletištima u gradu, na Adi Ciganliji, Košutnjaku i u Topčideru, obavili istraživanja koja su pokazala da je ove godine oko 25 odsto krpelja zaraženo. Ipak, situacija nije alarmantna, kako kaže dr Radovan Čekanac, epidemiolog VMA, jer na istraženom području nije svaki krpelj prenosilac "lajmske bolesti", pa ni ubod zaraženog zglavkara ne donosi svaki put opasnost od obolevanja.

– Najpoznatija bolest koju krpelj prenosi je "lajmska", čega se svi plaše. Ali, oni mogu biti prenosioci i drugih zaraznih oboljenja, kao što su "tularemija", "erlihoza" i "krpeljni meningoencifalitis" (upala moždane kore). Dešava se da nekada krpelj nosi i po tri izazivača bolesti. Ali ni tada ne mora da znači da će svaki ubod dovesti do bolesti. Najvažnije je sa površine kože pravilno iščupati krpelja i zato, ako postoje neke promene na mestu uboda, neophodno je zatražiti pomoć lekara. Važno je znati da ni u kom slučaju mesto uboda ne treba mazati hemijskim sredstvima, benzinom, prskati lakovima, jer to kod krpelja izaziva povraćanje, a samim tim, ako je krpelj zaražen izlučivanje bakterije u krv. Takođe, neophodno je i mesto uboda posmatrati oko mesec dana. Ukoliko se oko uboda pojavi crvenilo nepravilnog oblika to je prvi znak infekcije, ali mogu da se jave i povišena temperatura, glavobolja i povraćanje. Najveći broj infekcija javi se baš kod pacijenata koji su pokušavali, nestručno, da iz svoj kože izvade "gosta". Zato bih posebno upozorio građane da, kada primete krpelja na svojoj koži, ne treba da ga stiskaju, gnječe i sami odstranjuju. Osim toga, nikako ne bi trebalo uzimati samoinicijativno antibiotike – istakao je dr Čekanac.

Kako veli naš sagovornik, pored stručnog vađenja krpelja pacijenti u ambulanti Instituta mogu saznati za 15 minuta i da li je krpelj bio zaražen bakterijom koja izaziva "lajmsku bolest".

– Ukoliko su nalazi negativni, ne postoji mogućnost da osoba oboli. Ali, ako je krpelj bio zaražen ovom bakterijom, osoba se stavlja pod zdravstveni epidemiološki nadzor zbog ranog otkrivanja simptoma bolesti – objasnio je dr Čekanac.

Prema njegovim rečima, krpelji se nikako ne mogu istrebiti, a zaprašivanjem se samo može smanjiti njihov broj u prirodi. Krpeljima je čovek samo usputni domaćin. Njihovo glavno hranilište su glodari.

– Posle šetnji i boravka u prirodi obavezno je pregladati telo i to u toku 24 sata, jer u tom periodu posle uboda može se sprečiti infekcija – naglasio je dr Čekanac.