Много прозваних – нико кажњен

ИНТЕРВЈУ
Комисија за заштиту конкуренције је у последњих годину дана "прочешљавала" српске компаније. На тапету су се нашла многа предузећа – од оних која се баве експлоатацијом рудних богатстава,  преко трговине на велико и мало и осигуравајућих компанија до банака и кабловских оператера. Професор др Радован Вукадиновић, председник Комисије за заштиту конкуренције, истиче да су од преко 120 случајева, о којима је расправљано пред Комисијом, за ширу јавност најинтересантнији они у којима су учесници били позната велика предузећа као што су "Делта", "Ђенарали", "Телеком", СББ, "Меркатор", "Родић" или "Филип Морис".

– Ипак, највише "познатих" било је из области банкарских услуга, као што су Интеза банка, Војвођанска банка, Национална банка Грчке, Национална штедионица, Банка Санпаоло, Панонска банка, ОТП банка, Кулска банка, Нишка банка, Цептер банка, Кипарска национална банка, Финдоместик банка и друге. За више од годину дана, колико постоји, највећим успехом Комисије сматрам то што је за релативно кратко време установила једнообразну праксу и једнако поступање према свим субјектима на тржишту.

Постоји ли нешто што себи замерате?

То што нисам одлучније инсистирао на ранијим и обухватнијим променама Закона о заштити конкуренције, јер бих тиме олакшао рад Савету и целој Комисији. 

Критичари Вам најчешће пребацују то што за више од годину дана нико није кажњен.

Комисија није овлашћена да изриче новчане казне, већ једино да својим решењима утврди да ли је дошло до повреде конкуренције и да предложи мере за њихово отклањање. Такво решење из Закона није ефикасно и онемогућава Комисију да у потпуности оствари циљеве који су јој Законом постављени. Уместо тога, Комисија може против учесника на тржишту који су спречавали, ограничавали или нарушавали конкуренцију да подносе захтев за покретање прекршајног поступка. Захтев се може поднети само против субјеката за које је својим решењем претходно утврдила да су закључили недозвољени картелски споразум, који су злоупотребили доминантни положај, или су остварили недозвољену концентрацију. У таквим случајевима су Законом прописане врло високе казне које се крећу од три до 10 одсто од укупног годишњег прихода. Осим захтева за новчане казне, Комисија може да препоручи и заштитне мере одузимање предмета и забрану обављања одређене делатности, а за одговорно лице може да затражи заштитну меру забране обављања одређених послова.

Колико сте прекршајних пријава поднели?

С обзиром на то да је у досадашњем раду Комисија утврдила један случај недозвољене концентрације, и да је у два случаја констатовала да је злоупотребљен доминантни положај, то је само у овим случајевима поднела захтеве за покретање прекршајног поступка и то против друштва "Пример Ц", кабловског оператера СББ и БАС-а. Међутим, није добро мерити учинак Комисије бројем кажњених учесника на тржишту. Улога Комисије није замишљена као репресивна, већ као превентивна.

Шта се подразумева под злоупотребом доминантног положаја?

Законом је прописано да доминантан положај има учесник на тржишту који послује независно од других учесника, односно који доноси пословне одлуке не водећи рачуна о својим конкурентима, добављачима, купцима… Пошло се од претпоставке да се учесник, који на тржишту има удео већи од 40 одсто, налази у доминантном положају и у том смислу сноси терет доказивања да нема такав положај. Међутим, само налажење у доминантном положају није кажњиво, већ једино његова злоупотреба. Под злоупотребом доминантног положаја на релевантном тржишту сматрају се радње којима се ограничава, спречава или нарушава конкуренција, а нарочито радње којима се непосредно или посредно намећу неправедне куповне и продајне цене или други неправедни услови пословања, ограничава производња, тржиште или технички развој, на штету потрошача, примењују неједнаки услови пословања на исте послове са различитим учесницима на тржишту и они тиме  доводе у неповољнији положај у односу на конкуренте. Или, ако се закључење уговора условљава тиме да друга страна прихвати додатне обавезе које, по својој природи, или према трговачким обичајима, нису у вези са предметом уговора.

На шта можете, овом приликом, да упозорите?

Почели смо с радом на тржишту које је већ раније било формирано. Наслеђена структура тржишта је резултат примене претходног Антимонополског закона у коме нису биле регулисане концентрације, као и укупног политичког и економског амбијента у коме су спровођени закон и укупне економске реформе. Све то утицало је да  домаће тржиште буде испарцелисано, тако да је Комисија у појединим секторима као што су, на пример, трговина, увоз и продаја нафте, производња цемента и шећера, прерада гвожђа и челика, а и услуге попут телекомуникација и авио-саобраћаја, затекла такозване велике играче. Када је реч о пружању услуга од јавног и општег интереса, затечена су предузећа која се вољом државе налазе у државном монополском или повлашћеном положају. Такво стање представља одраз вођења одређене економске политике, коју спроводи не само Србија него и остале државе.