Mnogo prozvanih – niko kažnjen

INTERVJU
Komisija za zaštitu konkurencije je u poslednjih godinu dana "pročešljavala" srpske kompanije. Na tapetu su se našla mnoga preduzeća – od onih koja se bave eksploatacijom rudnih bogatstava,  preko trgovine na veliko i malo i osiguravajućih kompanija do banaka i kablovskih operatera. Profesor dr Radovan Vukadinović, predsednik Komisije za zaštitu konkurencije, ističe da su od preko 120 slučajeva, o kojima je raspravljano pred Komisijom, za širu javnost najinteresantniji oni u kojima su učesnici bili poznata velika preduzeća kao što su "Delta", "Đenarali", "Telekom", SBB, "Merkator", "Rodić" ili "Filip Moris".

– Ipak, najviše "poznatih" bilo je iz oblasti bankarskih usluga, kao što su Inteza banka, Vojvođanska banka, Nacionalna banka Grčke, Nacionalna štedionica, Banka Sanpaolo, Panonska banka, OTP banka, Kulska banka, Niška banka, Cepter banka, Kiparska nacionalna banka, Findomestik banka i druge. Za više od godinu dana, koliko postoji, najvećim uspehom Komisije smatram to što je za relativno kratko vreme ustanovila jednoobraznu praksu i jednako postupanje prema svim subjektima na tržištu.

Postoji li nešto što sebi zamerate?

To što nisam odlučnije insistirao na ranijim i obuhvatnijim promenama Zakona o zaštiti konkurencije, jer bih time olakšao rad Savetu i celoj Komisiji. 

Kritičari Vam najčešće prebacuju to što za više od godinu dana niko nije kažnjen.

Komisija nije ovlašćena da izriče novčane kazne, već jedino da svojim rešenjima utvrdi da li je došlo do povrede konkurencije i da predloži mere za njihovo otklanjanje. Takvo rešenje iz Zakona nije efikasno i onemogućava Komisiju da u potpunosti ostvari ciljeve koji su joj Zakonom postavljeni. Umesto toga, Komisija može protiv učesnika na tržištu koji su sprečavali, ograničavali ili narušavali konkurenciju da podnose zahtev za pokretanje prekršajnog postupka. Zahtev se može podneti samo protiv subjekata za koje je svojim rešenjem prethodno utvrdila da su zaključili nedozvoljeni kartelski sporazum, koji su zloupotrebili dominantni položaj, ili su ostvarili nedozvoljenu koncentraciju. U takvim slučajevima su Zakonom propisane vrlo visoke kazne koje se kreću od tri do 10 odsto od ukupnog godišnjeg prihoda. Osim zahteva za novčane kazne, Komisija može da preporuči i zaštitne mere oduzimanje predmeta i zabranu obavljanja određene delatnosti, a za odgovorno lice može da zatraži zaštitnu meru zabrane obavljanja određenih poslova.

Koliko ste prekršajnih prijava podneli?

S obzirom na to da je u dosadašnjem radu Komisija utvrdila jedan slučaj nedozvoljene koncentracije, i da je u dva slučaja konstatovala da je zloupotrebljen dominantni položaj, to je samo u ovim slučajevima podnela zahteve za pokretanje prekršajnog postupka i to protiv društva "Primer C", kablovskog operatera SBB i BAS-a. Međutim, nije dobro meriti učinak Komisije brojem kažnjenih učesnika na tržištu. Uloga Komisije nije zamišljena kao represivna, već kao preventivna.

Šta se podrazumeva pod zloupotrebom dominantnog položaja?

Zakonom je propisano da dominantan položaj ima učesnik na tržištu koji posluje nezavisno od drugih učesnika, odnosno koji donosi poslovne odluke ne vodeći računa o svojim konkurentima, dobavljačima, kupcima… Pošlo se od pretpostavke da se učesnik, koji na tržištu ima udeo veći od 40 odsto, nalazi u dominantnom položaju i u tom smislu snosi teret dokazivanja da nema takav položaj. Međutim, samo nalaženje u dominantnom položaju nije kažnjivo, već jedino njegova zloupotreba. Pod zloupotrebom dominantnog položaja na relevantnom tržištu smatraju se radnje kojima se ograničava, sprečava ili narušava konkurencija, a naročito radnje kojima se neposredno ili posredno nameću nepravedne kupovne i prodajne cene ili drugi nepravedni uslovi poslovanja, ograničava proizvodnja, tržište ili tehnički razvoj, na štetu potrošača, primenjuju nejednaki uslovi poslovanja na iste poslove sa različitim učesnicima na tržištu i oni time  dovode u nepovoljniji položaj u odnosu na konkurente. Ili, ako se zaključenje ugovora uslovljava time da druga strana prihvati dodatne obaveze koje, po svojoj prirodi, ili prema trgovačkim običajima, nisu u vezi sa predmetom ugovora.

Na šta možete, ovom prilikom, da upozorite?

Počeli smo s radom na tržištu koje je već ranije bilo formirano. Nasleđena struktura tržišta je rezultat primene prethodnog Antimonopolskog zakona u kome nisu bile regulisane koncentracije, kao i ukupnog političkog i ekonomskog ambijenta u kome su sprovođeni zakon i ukupne ekonomske reforme. Sve to uticalo je da  domaće tržište bude isparcelisano, tako da je Komisija u pojedinim sektorima kao što su, na primer, trgovina, uvoz i prodaja nafte, proizvodnja cementa i šećera, prerada gvožđa i čelika, a i usluge poput telekomunikacija i avio-saobraćaja, zatekla takozvane velike igrače. Kada je reč o pružanju usluga od javnog i opšteg interesa, zatečena su preduzeća koja se voljom države nalaze u državnom monopolskom ili povlašćenom položaju. Takvo stanje predstavlja odraz vođenja određene ekonomske politike, koju sprovodi ne samo Srbija nego i ostale države.