Страни превозници заобилазе Коридор 10

Због нашег кашњења у изградњи Коридора 10 и све жешће конкуренције, међународни аутопут који преко Србије повезује западну Европу са Блиским истоком долази у опасност да падне у саобраћајни запећак. Иако представља најкраћу друмску везу од Аустрије до Турске, откад су Бугарска и Румунија ушле у Европску унију 2007. године, на Коридору 10 је забележен пад промета од 35 одсто. Позиција Србије могла би да буде погоршана тиме што ће битна препрека за конкурентски Коридор 4, недостатак моста на Дунаву на граници између Бугарске и Румуније, код места Видин, бити елиминисана већ крајем овог месеца када за саобраћај буде отворен новоизграђени мост. Када се томе да је граничних процедура ослобођен аутопут који Немачку преко Мађарске, Румуније и Бугарске једним краком повезује са Истанбулом а другим са Солуном, наша земља могла би да има озбиљан проблем.

Миодраг Поледица, државни секретар у Министарству саобраћаја, не страхује да ће овај мост одвући транзитни саобраћај са наших друмова, јер нема изграђену приступну инфраструктуру. Осим тога, Коридор 4 није завршен кроз Румунију, а на делу од Софије до моста код Видина у рангу је обичног пута. Он није конкурентан, како наводи, и зато што се њиме 100 километара дуже путује од Немачке до Турске.

– Оно у чему су конкурентни јесте то што нема граничних прелаза. Главни разлог је то што сада возачи који из Турске крећу на Запад имају само једну граничну проверу, на прелазу у Бугарској, где улазе у ЕУ. Одатле, преко Румуније, имају слободан пролаз до крајњег одредишта. Са друге стране, ако одаберу Коридор 10, из Бугарске ће на граници са Србијом имати другу проверу, па на граници са Хрватском трећу и тек у Словенији поново улазе у ЕУ – каже Поледица.

Превознику који путује за Грчку исплати се да заобиђе квалитетнију инфраструктуру и краћи правац преко Србије и Македоније, па да преко Бугарске стигне на одредиште. Скраћењем времена проведеног на граници, он покрива трошак нешто дужег пута.

Милан Ковачевић, консултант за инвестиције, уверава да ће нас наша лоша организација скупо коштати. Да смо завршили Коридор 10, пре него што Бугари заврше мост код Видина, као што су министри обећавали – послали бисмо јасну поруку транзитним путницима и код њих створили навику да путују кроз нашу земљу. Овако ћемо, каже, морати да се боримо за сваки камион.

– Преко Србије јесте најкраћи пут из централне Европе за Азију, али није и најјефтинији. Другачији систем наплате путарина у односу на друге европске земље може да збуни путнике, а и скупље им је да плаћају друмарину по пређеном километру него да купују вињете. Дакле, морамо се ускладити са остатком Европе. И морамо поједноставити административне процедуре. Незамисливо је да камиони много време проводе на граничним прелазима. Свако ко прелази границу не може да их не примети – истиче Ковачевић.

 У Управи царине кажу да према резултатима њихових мерења најдуже просечно време задржавања на уласку у нашу земљу, у прва два месеца ове године, износи  85 минута. Слично време задржавања забележено је током целе прошле године.

Наводе да је број камиона који се на најфреквентнијим граничним прелазима задржавају дуже од пет сати изузетно мали у односу на укупан број који се појави на улазу и излазу из земље.

За пример су узели фебруар 2013. године, у коме се на граничном прелазу Хоргош од 1.500 камиона који су улазили у земљу дуже од пет сати задржало само 30, док се на Батровцима од готово 1.900 камиона дуже од пет сати на улазу у земљу задржало само 29.

– Осим цариника, на граничним прелазима налазе се и разне инспекцијске службе (које нису у саставу Управе царина, већ под надлежношћу различитих министарстава), без чије сагласности роба не може ући на територију Републике Србије. Те службе немају 24-часовна дежурства као цариници, па се дешава да возачи морају да чекају да би прибавили неопходне сагласности – наводе у Управи царина и наглашавају да цариник мора имати писмену сагласност надлежног инспектора који гарантује за њену исправност да би дозволио да роба настави пут.

Царинска процедура, уколико је документација потпуна, обавља се одмах и траје веома кратко.

– Задржавање поменутих возила, дакле, има најразличитије узроке који углавном нису у вези са радом царинске службе  (документација није комплетна, чека се одобрење неке од надлежних инспекција, квар на возилу, одмор возача и сл.) –кажу у Управи царине.

Колико тачно камиона пролази кроз Србију тешко је утврдити, будући да се разликују подаци свих институција које имају додир са њима. Управа царина и Завод за статистику бележе пораст броја теретних возила која транзитирају нашим друмовима у последње време.

Према подацима Завода за статистику, опао је број теретних  возила уласком Бугарске и Румуније у Европску унију. Аустрија, Немачка и Бугарска су преполовиле број пролазака кроз Србију. Грци такође нешто мање користе Коридор 10. Број камиона са регистрацијама тих земаља је у сталном паду,  али је забрињавајуће да је и турских возила нешто мање. Што све упућује да они одлазе на алтернативни правац.

Али када се посматра укупан збир свих теретњака у транзиту  у 2012. години, он је у односу на претходну годину повећан за 5,8 одсто, али је нижи него што је био пре уласка Бугарске и Румуније у ЕУ.

Маријана Авакумовић