„Гаспром” губи монопол на извоз

Москва – „Гаспром” још има ту привилегију да као једини продавац испоручује руски гас широм света, али то би могло ускоро да се промени – превођењем земног гаса у течно стање.

Приликом транспорта тог горива, постојећа мрежа гасовода „Гаспрома“ више не игра никакву улогу. Купце је могуће снабдети и бродовима. Отуда би пре свега у азијско-пацифичком простору могао да буде разбијен монопол „Гаспрома” на извоз гаса, извештава Дојче веле.

Надлежно министарство енергије у Москви већ ради на изради нових одредби за извоз. Тиме и друге руске фирме треба да добију дозволу за извоз течног природног гаса.

Два велика предузећа, „Новатек” и „Росњефт”, већ су спремна за извоз. Нафтна компанија „Росњефт” је баш као и „Гаспром” у државном власништву, али и приватно предузеће „Новатек“ може да рачуна на подршку државе – његови власници су тесно повезани са председником Владимиром Путином.

Расправа о монополу на извоз је актуелна већ неко време. „Гаспром” је још 2010. потписао уговор са „Новатеком” који се односи на полуострво Јамал, где је откривено 11 гасних поља и 15 поља кондензата нафте и гаса. Тим уговором „Новатек” може да извози течни земни гас у Азију. „Новатек” за то плаћа „Гаспрому” провизију у висини од отприлике два до пет одсто од прихода од продаје.

Пре неколико месеци „Новатек” је у борби против монопола „Гаспрома” добио неочекивано даљу подршку. Игор Сечин, утицајни председник „Росњефта”, изјавио је да „Гаспром” неће имати велике губитке ако други руски понуђачи буду могли да извозе земни гас у азијско-пацифички регион.

До сада државно предузеће „Росњефт” није имало пројекте у домену течног гаса, али недавно је добило 40 лиценци за коришћење површина континента покривених морем, за које се претпоставља да су богате земним гасом. Сечин зато сада предлаже либерализацију извоза течног гаса из тих области у Русији.

Дмитриј Черњадев, стручњак за енергију, сматра да би укидање монопола могло да уследи постепено, како би тиме били смањени ризици за „Гаспром”.

И док би Азија ускоро могла да постане регион за пословање нових понуђача, Европа би остала главно подручје извоза „Гаспрома”.

„Власти нагињу тој варијанти јер страхују да би дозвола за извоз течног природног гаса у Европу могла да створи непотребан притисак на конкуренцију на европском тржишту и тиме још више снизи цене”, објашњава Черњадев.

Стручњаци полазе од тога да „Гаспром” на дуже стазе мора комплетно да промени своју стратегију. Досадашњи модел пословања са дугорочним уговорима и везивањем цене гаса за цену нафте биће преиспитан. Сергеј Пикин, директор Фондације за енергетски развој, сматра да ће „Гаспром” морати нешто да промени и у вези са европским купцима. „Концерн мора да постане флексибилнији, у супротном постоји опасност да врло брзо изгуби значајан удео на тржишту”, упозорава тај стручњак.