„Gasprom” gubi monopol na izvoz

Moskva – „Gasprom” još ima tu privilegiju da kao jedini prodavac isporučuje ruski gas širom sveta, ali to bi moglo uskoro da se promeni – prevođenjem zemnog gasa u tečno stanje.

Prilikom transporta tog goriva, postojeća mreža gasovoda „Gasproma“ više ne igra nikakvu ulogu. Kupce je moguće snabdeti i brodovima. Otuda bi pre svega u azijsko-pacifičkom prostoru mogao da bude razbijen monopol „Gasproma” na izvoz gasa, izveštava Dojče vele.

Nadležno ministarstvo energije u Moskvi već radi na izradi novih odredbi za izvoz. Time i druge ruske firme treba da dobiju dozvolu za izvoz tečnog prirodnog gasa.

Dva velika preduzeća, „Novatek” i „Rosnjeft”, već su spremna za izvoz. Naftna kompanija „Rosnjeft” je baš kao i „Gasprom” u državnom vlasništvu, ali i privatno preduzeće „Novatek“ može da računa na podršku države – njegovi vlasnici su tesno povezani sa predsednikom Vladimirom Putinom.

Rasprava o monopolu na izvoz je aktuelna već neko vreme. „Gasprom” je još 2010. potpisao ugovor sa „Novatekom” koji se odnosi na poluostrvo Jamal, gde je otkriveno 11 gasnih polja i 15 polja kondenzata nafte i gasa. Tim ugovorom „Novatek” može da izvozi tečni zemni gas u Aziju. „Novatek” za to plaća „Gaspromu” proviziju u visini od otprilike dva do pet odsto od prihoda od prodaje.

Pre nekoliko meseci „Novatek” je u borbi protiv monopola „Gasproma” dobio neočekivano dalju podršku. Igor Sečin, uticajni predsednik „Rosnjefta”, izjavio je da „Gasprom” neće imati velike gubitke ako drugi ruski ponuđači budu mogli da izvoze zemni gas u azijsko-pacifički region.

Do sada državno preduzeće „Rosnjeft” nije imalo projekte u domenu tečnog gasa, ali nedavno je dobilo 40 licenci za korišćenje površina kontinenta pokrivenih morem, za koje se pretpostavlja da su bogate zemnim gasom. Sečin zato sada predlaže liberalizaciju izvoza tečnog gasa iz tih oblasti u Rusiji.

Dmitrij Černjadev, stručnjak za energiju, smatra da bi ukidanje monopola moglo da usledi postepeno, kako bi time bili smanjeni rizici za „Gasprom”.

I dok bi Azija uskoro mogla da postane region za poslovanje novih ponuđača, Evropa bi ostala glavno područje izvoza „Gasproma”.

„Vlasti naginju toj varijanti jer strahuju da bi dozvola za izvoz tečnog prirodnog gasa u Evropu mogla da stvori nepotreban pritisak na konkurenciju na evropskom tržištu i time još više snizi cene”, objašnjava Černjadev.

Stručnjaci polaze od toga da „Gasprom” na duže staze mora kompletno da promeni svoju strategiju. Dosadašnji model poslovanja sa dugoročnim ugovorima i vezivanjem cene gasa za cenu nafte biće preispitan. Sergej Pikin, direktor Fondacije za energetski razvoj, smatra da će „Gasprom” morati nešto da promeni i u vezi sa evropskim kupcima. „Koncern mora da postane fleksibilniji, u suprotnom postoji opasnost da vrlo brzo izgubi značajan udeo na tržištu”, upozorava taj stručnjak.