Недеља, 05.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Градске змије у потрази за партнерима

Градске змије у потрази за партнерима
Белоушка, рибарица, смук обичан, смукуља (у народу позната као лажна шарка), степски смук (слева надесно)

Змије које су житељи главног града ових дана могли да виде у близини гробља на Бежанијској коси, али и на подручју Звездаре, Палилуле и Савског венца, чак и у центру престонице, у Улици 27. марта, нису отровне нити уједају. Оне се само башкаре или крећу кроз високу траву, тражећи храну и „партнера” за парење. У Заводу за заштиту природе Србије поручују да је пролеће право време да ови гмизавци изађу из својих сигурних скровишта, али и да у главном граду нема отровница.

– Змије се колективно буде из зимског сна, па није необично ако ових дана грађани наиђу на неку. Отровница нема и последњи пут су примећене пре више од сто година, на подручју Авале – објашњава Растко Ајтић, херпетолог из завода, додајући да суграђани ипак не треба да дирају нити да прилазе градским гујама чак и када нису отровне, јер неке од њих могу да уједу.

– У Београду има пет врста неотровница. Смукуља, коју народ често зове лажном шарком или бакарном змијом, једина сикће и може да уједе. Рибарица је честа врста, али она не уједа. Ова змија има троугласту главу исто као отровница, коцкасте шаре по телу и дугачка је око метар. Белоушка има иза очију беле мрље и такође не уједа. Смук, који можемо поделити на обични и степски смук (чешће се стани у приградским деловима), неотровна је змија, изузетно хитра, не уједа сем ако није мета хватача – набраја Ајтић.

Пре неколико месеци двадесетак запослених у Ветеринарској установи „Ветерина Београд” оспособљено је за хватање неотровница. Кроз тромесечну обуку водили су их херпетолози из Завода за заштиту природе који су им пренели неопходна знања о градским змијама и начину на који их треба хватати.

У „Ветерини Београд” кажу да служба комуналне зоохигијене има посла, највише у пролеће и јесен, јер се тада грађани чешће јављају, чим уоче змију.

– У току овог месеца имали смо 24 пријаве. На терену је ухваћено седам змија, од чега су четири биле на подручју Савског венца, Палилуле и Звездаре. Најчешће се сусрећемо са смуковима који нису дужи од метра, и када их ухватимо, обавезно их враћамо у природу, ван града – истиче Маја Јагодић, пи-ар „Ветерине Београд”.

--------------------------------------------------------------------

Отровнице најближе Београду – у Обедској бари и на Фрушкој гори

Шарке и поскоци, као предводнице међу отровницама живе на планинским пашњацима, на великој надморској висини где је знатно хладније. Њихова станишта најближа Београду су Вршачки брег, Фрушка гора и Обедска бара, а даље у Србији отровница највише има на Копаонику, Старој планини и на динарском систему. Змије су иначе у Србији законом заштићене врсте. Забрањено је њихово убијање, као и нарушавање њихових станишта.

--------------------------------------------------------------

После уједа правац код лекара

Из Завода за хитну медицинску помоћ поручују грађанима да треба да буду обазриви приликом сусрета са змијама и да не треба да их дирају нити да им прилазе, чак и када нису отровне.

Одлазак у амбуланту је обавезан, истиче др Нада Мацура, портпарол Хитне помоћи, јер и када неотровница уједе, рана мора да се заштити да не би дошло до секундарне инфекције на месту убода.

– После уједа особа треба што пре да стави ледену облогу или алкохол на рану и одмах да потражи лекарску помоћ – поручује др Мацура. 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.