Левица креће на Брисел

Док су ницали покрети незадовољника, а грађани се самоорганизовали како би зауставили изгласавање нових намета, смањење плата и пензија и укидање социјалних додатака, левица је пропуштала возове. Сада, годину дана пред изборе за Европски парламент, Кајо Лара, лидер шпанске Уједињене левице, покушава да неформалне групе на домаћем и међународном терену построји у редове радикалнијих левих партија.

У госте је позвао Жана Лика Меланшона, вођу француског Левог фронта, и Алексиса Ципраса, предводника грчке Коалиције радикалне левице Сириза. Намера им је, како извештавају шпански медији, да се  уједињени у интернационални леви фронт организованије на европском нивоу супротставе политици „тројке” (Европска централна банка, Европска комисија и Међународни монетарни фонд), која гура континент у све дубљу кризу и незапосленост.

У Мадриду се истиче да су грчка Сириза и француски Леви фронт, чија је улога у председничким изборима прошле године била од пресудног значаја за долазак на власт социјалистичког председника Франсоа Оланда, најјачи и најупорнији организовани представници „праве левице”. План је да после мноштва округлих столова, конференција за штампу, разговора са неформалним групама и различитим крилима минијатурних комунистичких партија, европска левица организованије крене у предизборну кампању за места у Европском парламенту.

„Тек када у довољном броју заузмемо места у Европском парламенту моћи ћемо да се изборимо за ’другачију Европу’”, коментарише политиколог Педро Чавес, гласноговорник Отворене левице, партије која је унутар коалиције Уједињене левице.

Према манифесту који је у ту сврху написан у Мадриду, у Бриселу би европска левица детаљније размотрила питање дуговања.

„Видели бисмо колики је заиста тај дуг, ко је дужник, кад се задужио и колико, и ко профитира од дуга”, додаје Чавес, обраћајући се домаћој публици. Левица такође жели да раскринка „јако опасну симплификацију на основу које се земље југа хушкају против земаља севера”, наводи портпарол ове партије.

Ипак најважнија новина јесте то што би ове левичарске партије Европе за бриселски парламент кандидовале грађане и социјалне покрете који су до сада били потпуно искључени из институција. По објашњењу који даје шпанска левица, „било да су са севера било с југа континента, грађани су истовремено погођени шпекулативним ударом тржишта и укидањем социјалних програма за које се залаже огромна већина становника ЕУ”.

Различити истакнути представници шпанске организоване левице апелују на становништво да у великом броју изађе на европске изборе. Тврде да је то „златна прилика у последњем тренутку да се нешто промени”.

Већ се помињу и могући кандидати за европарламентарце. На пример, Ада Колау, која је лидерка неформалног покрета против исељавања из станова. Као грађанка, она води свој блог, окупља велики број људи, појављује се у медијима, написала је књигу, бескомпромисна је и храбра кад се супротставља политичарима и банкарима. Међу кандидатима које помиње левица је и смењени судија Балтасар Гарсон, који је постао светски познат због залагања да се суди диктаторима и онима који су починили злочине над сопственим народом.

Многи аналитичари међутим сумњају да ће личности са оваквим ауторитетом и репутацијом пристати да се уплету у политичке игре левице. Она им није нарочито помогла кад је било време. Идеја је занимљива, поготово зато што се широм континента јадикује да у ЕУ недостају нови идејни пројекти. Али, мало је вероватно да је остварива.