Levica kreće na Brisel

Dok su nicali pokreti nezadovoljnika, a građani se samoorganizovali kako bi zaustavili izglasavanje novih nameta, smanjenje plata i penzija i ukidanje socijalnih dodataka, levica je propuštala vozove. Sada, godinu dana pred izbore za Evropski parlament, Kajo Lara, lider španske Ujedinjene levice, pokušava da neformalne grupe na domaćem i međunarodnom terenu postroji u redove radikalnijih levih partija.

U goste je pozvao Žana Lika Melanšona, vođu francuskog Levog fronta, i Aleksisa Ciprasa, predvodnika grčke Koalicije radikalne levice Siriza. Namera im je, kako izveštavaju španski mediji, da se  ujedinjeni u internacionalni levi front organizovanije na evropskom nivou suprotstave politici „trojke” (Evropska centralna banka, Evropska komisija i Međunarodni monetarni fond), koja gura kontinent u sve dublju krizu i nezaposlenost.

U Madridu se ističe da su grčka Siriza i francuski Levi front, čija je uloga u predsedničkim izborima prošle godine bila od presudnog značaja za dolazak na vlast socijalističkog predsednika Fransoa Olanda, najjači i najuporniji organizovani predstavnici „prave levice”. Plan je da posle mnoštva okruglih stolova, konferencija za štampu, razgovora sa neformalnim grupama i različitim krilima minijaturnih komunističkih partija, evropska levica organizovanije krene u predizbornu kampanju za mesta u Evropskom parlamentu.

„Tek kada u dovoljnom broju zauzmemo mesta u Evropskom parlamentu moći ćemo da se izborimo za ’drugačiju Evropu’”, komentariše politikolog Pedro Čaves, glasnogovornik Otvorene levice, partije koja je unutar koalicije Ujedinjene levice.

Prema manifestu koji je u tu svrhu napisan u Madridu, u Briselu bi evropska levica detaljnije razmotrila pitanje dugovanja.

„Videli bismo koliki je zaista taj dug, ko je dužnik, kad se zadužio i koliko, i ko profitira od duga”, dodaje Čaves, obraćajući se domaćoj publici. Levica takođe želi da raskrinka „jako opasnu simplifikaciju na osnovu koje se zemlje juga huškaju protiv zemalja severa”, navodi portparol ove partije.

Ipak najvažnija novina jeste to što bi ove levičarske partije Evrope za briselski parlament kandidovale građane i socijalne pokrete koji su do sada bili potpuno isključeni iz institucija. Po objašnjenju koji daje španska levica, „bilo da su sa severa bilo s juga kontinenta, građani su istovremeno pogođeni špekulativnim udarom tržišta i ukidanjem socijalnih programa za koje se zalaže ogromna većina stanovnika EU”.

Različiti istaknuti predstavnici španske organizovane levice apeluju na stanovništvo da u velikom broju izađe na evropske izbore. Tvrde da je to „zlatna prilika u poslednjem trenutku da se nešto promeni”.

Već se pominju i mogući kandidati za evroparlamentarce. Na primer, Ada Kolau, koja je liderka neformalnog pokreta protiv iseljavanja iz stanova. Kao građanka, ona vodi svoj blog, okuplja veliki broj ljudi, pojavljuje se u medijima, napisala je knjigu, beskompromisna je i hrabra kad se suprotstavlja političarima i bankarima. Među kandidatima koje pominje levica je i smenjeni sudija Baltasar Garson, koji je postao svetski poznat zbog zalaganja da se sudi diktatorima i onima koji su počinili zločine nad sopstvenim narodom.

Mnogi analitičari međutim sumnjaju da će ličnosti sa ovakvim autoritetom i reputacijom pristati da se upletu u političke igre levice. Ona im nije naročito pomogla kad je bilo vreme. Ideja je zanimljiva, pogotovo zato što se širom kontinenta jadikuje da u EU nedostaju novi idejni projekti. Ali, malo je verovatno da je ostvariva.