Бившим лидерима Херцег Босне 111 година затвора

Према извештајима агенција

Хаг, Загреб – Бивши лидер босанских Хрвата Јадранко Прлић осуђен је јуче у Хашком трибуналу на 25 година затвора, а још петорица руководилаца хрватске парадржаве Херцег Босне добила су затворске казне између 10 и 20 година због учешћа у злочиначком подухвату на чијем је челу био тадашњи председник Хрватске Фрањо Туђман.

У оптужници је прецизирано да је крајњи циљ био успостављање хрватског ентитета у границама Бановине Хрватске из 1939. и његово припајање Хрватској како би се поново остварило уједињење хрватског народа, јавља Танјуг из Загреба.

Судије Међународног кривичног суда за бившу Југославију пресудили су да је Хрватска, која 1. јула као друга бивша југословенска република постаје чланица ЕУ, умешана у заједнички злочиначки подухват и да је Туђман веровао да су етничка чишћења неопходна како би се створила етнички чиста држава која би се припојила Хрватској.

У подухват успостављање хрватског ентитета у границама из 1939, сем Туђмана, били су укључени вођа Хрвата у БиХ Мате Бобан, али и тадашњи хрватски министар одбране Гојко Шушак и начелник штаба Хрватске војске Јанко Бобетко, каже се у оптужници.

„Злочини нису били случајна дела неколицине бунтовних војника”, рекао је читајући оптужницу председавајући судија Жан-Клод Антонети. „Они су резултат плана... да се муслиманско становништво трајно уклони из Херцег Босне”, преноси Ројтерс из Хага.

Прлић, бивши премијер Херцег Босне, осуђен је због „етничког чишћења” које, наводи се у оптужници од 2.600 страна, укључује убиства, силовања и протеривање муслимана из Босне током распада Југославије деведесетих.

Бивши министар одбране Бруно Стојић добио је 20 година, колико су осуђени и команданти Главног штаба Хрватског већа одбране (ХВО) генерали Слободан Праљак и Миливој Петковић.

Командант војне полиције ХВО Валентин Ћорић осуђен је на 16 година затвора, док је начелник канцеларије за размену заробљеника Берислав Пушић осуђен на 10 година.

Сва шесторица сматрају се одговорним са рушење Старог моста у Мостару из отоманске ере, чије је гранатирање постало симбол освета током сукоба у Босни и Херцеговини 1992–1995.

Свима њима у казну ће се урачунати време које су провели у притвору.

Током суђења изведено је 10.000 доказа и 145 сведока оптужбе и 60 сведока одбране.

Судија Антонети је преко 90 минута читао пресуду и њено образложење. Поједини чланови трочланог већа имали су издвојена и делимично противна мишљења о квалификацијама из оптужнице као и о кривициу појединим тачкама.

Оптужба је за Прлића, Стојића и генерале Праљка и Петковића затражила 40 година затвора, за Ћорића 35, а за Пушића 25 година затвора.

Одбране су тражиле ослобађање све шесторице који су се у пролеће 2004. добровољно предали Хагу.

Шесторица Хрвата у 26 тачака оптужена су за злочине против човечности, кршење закона и обичаја ратовања и повреде Женевских конвенција почињене прогоном, убиствима, разарањем, затварањем у логорима, депортацијама босанских муслимана и других нехрвата од краја 1991. до 1994.

Оптужница је обухватила злочине почињене на подручју општина Прозор, Горњи Вакуф, Јабланица, Мостар, Љубушки, Столац, Чапљина и Вареш, кампању прогона почињеног убијањем, разарањем, депортацијама и логорима.

Према мишљењу већине судија, тај ентитет требало је или припојити Хрватској након евентуалног распада БиХ или би он постао независна држава унутар БиХ, која би била тесно повезана с Хрватском.

Вођство Хрватске заједнице Херцег Босне, као и челници Хрватске, укључујући Туђмана, оценили су да је за успостављање хрватског ентитета неопходно променити састав становништва на тој територији, закључиле су судије.

У образложењу пресуде се наводи да су оптужени знали да је остваривање тог циља у супротности с мировним преговорима у Женеви и да то подразумева пресељавање муслимана изван граница Херцег Босне и почетак етничког чишћења тих подручја како би она постала у целини или већински хрватска.

Спровођење злочиначког подухвата почело је средином јануара 1993. када је ХВО спровео војне кампање које је пратило исељавање муслимана и организовао исељавање Хрвата из средње Босне у Херцег Босну, било добровољно било уз примене силе.

Многобројни злочини ХВО-а над муслиманима до априла 1994. углавном указују на очигледан образац понашања, што значи да их у већини случајева нису починиле неорганизоване групе, него су планирани.

Чланови злочиначког удружења осигуравали су кадрове и координацију за операције на терену како би се починили злочини и успоставио систем за исељавање муслимана путем убистава, уништавања имовине, деложација, злостављања, употребом заробљеника за принудни рад и као живе штитове, убиствима и злостављањем заробљеника и њихових породица, наведено је у хашком суду.

Према закључку судског већа, припадници ХВО-а починили су и злочине који нису обухваћени овим удруженим злочиначким подухватом, а ради се о крађама, силовањима и сексуалним злостављањима, убиствима у акцијама и током заробљеништва, као и рушењу џамија у Совићима и Дољанима, преноси агенција Хина.

Суђење је почело априла 2006, а браниоци осуђених већ су најавили да ће уложити жалбе на пресуде.

Адвокат Весна Алабурићизјавила је да ће одбрана у жалбеном поступку настојати да докаже да „злочини које је суд у пресуди поменуо нису били последица злочиначког плана него конкретних догађаја у одређеним срединама и последица ратних сукоба”.

-----------------------------

Историјска пресуда

Хаг – Тужилац Кенет Скот оценио је да је пресуда „кључна” и „историјска”, јавља Бета.

„Ми смо веома задовољни пресудом. Правда је задовољена. Ово је кључна пресуда трибунала, која је истински одразила догађаје на подручју ХерцегБосне.”

Тужилац је назначио да се до пресуде није много знало шта се дешавало на подручју ХерцегБосне и под вођством Фрање Туђмана.

„Никада до сада суд није у овом обиму указао на Туђманову улогу” у злочинима почињеним у западној Херцеговини и средњој Босни”, рекао је Скот, додавши да је пресуда „најзначајнији показатељ те улоге”.

Заступник оптужбе је изјавио и да су, по ставу тужилаштва, Хрватска Република ХерцегБосна и Република Српска „основане на идентичан начин, планом прогона и спрегом политичких власти и војних снага у почињењу етничког чишћења”.