Конверзија на штету државе

Уставни суд Србије донео је привремену меру о забрани примене одредби о конверзији права коришћења у право својине на грађевинском земљишту уз накнаду из Закона о планирању и изградњи до доношења коначне одлуке о њиховој уставности због, како је саопштио, „неотклоњивих штетних последица које би могле да настану по друштво у целини”.

До штетних последица по друштво могло би да дође, јер се превођењем права коришћења у право својине стиче право располагања на грађевинском земљишту без икаквих законских ограничења, која су ранијим прописом била установљена за случај промета права коришћења.

„Уставни суд је становишта да се последице утврђивања евентуалне неуставности оспорених одредаба Закона не би могле накнадно отклонити. До доношења одлуке Уставног суда у овом предмету, неће се примењивати одредба Закона о планирању и изградњи којом је прописано да се на грађевинском земљишту у државној, односно јавној својини право коришћења може конвертовати у право својине, уз накнаду његове тржишне вредности, умањене за трошкове које чини укупна ревалоризована цена капитала плаћена у поступку приватизације, односно цена имовине плаћена у стечајном или извршном поступку. Осим тога, привремена мера се односи и на могућност конверзије права коришћења у право својине које се реализује уз потврду Агенције за приватизацију у корист приватизованог предузећа у случајевима прописаним законом.”

Уставни суд сматра да се основано може поставити као спорно питање да ли се оспореним начином обрачуна накнаде за конверзију, у коме продајна цена капитала или имовине субјекта приватизације истовремено представља и противвредност за стицање права својине на грађевинском земљишту, крши начело јединства правног поретка утврђено Уставом. Такође, Уставни суд сматра спорним и то да ли се прописивање погодности у члану 103. став 1. Закона може оправдати јавним интересом за изградњу објеката на овом земљишту или је реч о прекомерном терету за друштвену заједницу у целини.

Александра Дамњановић, помоћница министра за грађевинарство и урбанизам, каже да ће сви поступци конверзије бити обустављени, али ће нови закон о планирању и изградњи ући у скупштинску процедуру пре јесени, односно пре доношења коначне одлуке Уставног суда.

– Они који буду одлучивали о судбини конверзије у новом закону свакако ће узети у обзир привремену меру Уставног суда – каже Дамњановићева.

Велимир Илић, министар грађевинарства недавно је за „Политику” рекао да је конверзија политичко питање и да ће њена судбина бити плод коалиционог договора. Као ресорни министар укинуо бих је, а власницима приватизованих предузећа наплатио екстрапрофит.

Али питање је какав став ће Влада Србије заузети у светлу ове привремене мере, којом се на известан начин сугерише законодавцу у ком смеру би требало да иде решење овог проблема.

Шта је Уставни суд хтео да каже ?

– Да власници приватизованих предузећа куповином фирми нису стекли право коришћења земљишта, књижења и располагања. У случају да хоће да промене намену земљишта и на њему граде станове или друге комерцијалне садржаје морали би да иду на јавну лицитацију на којој би, уколико понуде највишу цену, земљиште узели под закуп – објашњава Миле Антић, координатор Мреже за реституцију.

Он каже да је Уставни суд потврдио сумње дела јавности да се конверзијом заправо поклања земљиште власницима приватизованих предузећа, а да урачунавање цене капитала предузећа у вредност земљишта заправо није могуће. Такав поступак би евентуално могао да се оправда јавним интересом. У супротном наноси штету друштву, односно држави.

Махмуд Бушатлија, консултант за инвестиције, такође сматра да је оваква одлука Уставног суда о привременој мери забрани конверзије једино исправна.

 – Она штити државну имовину, која је најважнији ресурс сваке земље и спречава њену распродају. Држава без имовине не може да функционише – каже Бушатлија.