Фискална сегрегација

Свака част адвокатима. Још једном су победили државу која је хтела да им финансије из сфере „паушалног” преведе у фискалне токове!

Ову реченицу сам написао на овом истом месту, истим поводом, пре више од три године. Ништа се није променило, осим што су адвокати, овога пута уз помоћ лекара, убележили још једну победу у пореској скривалици са државом.

Амандманима скупштинске већине, прекројен је предлог закона и спречено да адвокати и лекари, буду изједначени са осталим грађанима ове земље. За разлику од пекара, месара, фризера, цвећара.., они неће морати да се фискализују, то јест да пацијентима и клијентима издају фискалне рачуне. Одличан пример кршења уставне одредбе о једнакости свих грађана пред законом, али с обзиром на то да је то њихов терен, адвокати и правници сигурно имају другачије тумачење и образложење овог правног изузетка.

Зашто би Ристо касапин и Живко пекар морали обавезно да вам дају фискални рачун за триста грама млевеног и сомун кад је скупштина такве „гњаваже” ослободила „сиромашне” адвокате и приватне лекаре.

Тако адвокат, који може да оствари зараду од више десетина хиљада евра (а такви нису ретки), плаћа порез паушално као Благоје обућар.

Чак и под претпоставком да су адвокати и лекари у праву, да наводно фискалне касе нису примерене њиховом пословању, они би требало да схвате да њихове финансије морају да буду јавне и да се укине „соларно плаћање”. Уосталом за контролу финансија лекарских и адвокатских у развијеном свету давно су пронашли лек.

Може ова власт из петних жила да се упиње да докаже како није иста као она претходна, да је боља, да не краде, да хапси лопове који су покрали државу за стотине милиона евра, али овај пример показује да садашња влада ради исто што и претходне три – гледа кроз прсте повлашћенима.

Сваки пут кад министар финансија, први порезник или неки други државни бирократа изађе и јавно позове грађане да узимају фискалне рачуне у бакалницама, код мајстора, у супермаркетима, ја ћу (ево јавно обећавам) урадити супротно и рећи: „Не хвала, не треба!” По мом скромном суду то је најмање што сваки поштени порески обвезник у Србији може да учини. Јесте да је ово земља апсурда али претераше у дискриминацији и сегрегацији грађана. И није им први пут.

Сетите се само дугова за струју, пререгистрације возила, легализације и грађевинских дозвола, ТВ претплате… На крају сви ми који редовно плаћамо обавезе испадамо смешни, да не кажем будале. А држава, то јест они који је воде, настављају с том накарадном политиком.

Власт нема снаге да се избори с лекарским и адвокатским лобијем, али онда нека то јавно каже, поштеније је него да се прави да ништа није било. Можда наивно верују да народ не занима тамо некакав амандман на компликоване пореске прописе. Можда су ту и у праву, али грдно се варају ако мисле да народ не зна шта је фискална каса, а шта паушал. Народ се одлично разуме у све врсте плаћања.