ЕУ тражи радикалну пензиону реформу

Паралелно са давањем додатног времена земљама еврозоне, попут Француске, Шпаније, Италије или Грчке, да испуне строге критеријуме буџетске дисциплине, Европска комисија (ЕК) почела је да трага за другим начинима за попуњавање буџетских рупа земаља чланица, пре свега усмеривши се на потребу завођења рестрикција у пензионим системима.

Реч је о усклађивању старосне границе за одлазак у пензију према реалном односу броја радно способних и пензионера и према чињеници да су грађани данас дуговечнији – што дужи животни век просечног житеља то виша старосна граница за одлазак у пензију.

У Бриселу се указује на то да је реч о „неопходним реформама за добробит свих генерација”. Каква будућност очекује пензионере у ЕУ могло би се наслутити из критике аустријског модела, сажете у писму Комисије упућеном Бечу.

„Досадашње реформе (Аустрије) не задовољавају критеријуме ЕУ, пре свега ако је реч о усклађивању границе ступања у пензију са просечном животном границом”, истакнуто је у препоруци коју је ЕК послала минуле среде.

Ту препоруку ипак не би требало схватити дословце као такву, с обзиром на то да је Бечу дат рок од шест месеци да усклади постојеће законе са одредбама Брисела.

Како је „Политика” сазнала у аустријском министарству за социјална питања, Бечу је незванично предочено да ЕК неће толерисати прекомерни раст пензионих давања у Аустрији.

„Аустрија ће до 2017. године морати да одвоји додатну милијарду евра за исплату пензија”, каже аустријски министар за социјална питања Рудолф Хундсдорфер.

Једна милијарда евра у периоду од четири године је занемарљива ако се посматра у димензијама аустријског буџета. Поређења ради, Аустрија финансира опстанак принудно подржављене банкарске Хипо-групе са седамсто милиона евра годишње.

Аустрија се, иначе, сврстава у ред „послушнијих” чланица ЕУ када је реч о спровођењу такозваних препорука Брисела, тако да се многи питају чему усмеравање критике на бечку адресу. Извори у Бриселу указују на „опробану тактику” ЕК. Притисак се, најпре, врши на „послушне” чланице, а „непослушним” се потом указује да су одређене земље већ предузеле одговарајуће кораке.

„Брисел је упутио писмо влади у Бечу, а индиректно је опоменуо Париз”, сматра Карл Блеха, заступник пензионера у владајућој социјалдемократској партији.

Уз општу опомену Паризу да ће морати значајно да подреже социјална давања, Брисел захтева радикалну ревизију француског пензионог система. У Бриселу се наводи да висина социјалних давања у Француској премашује 30 одсто бруто домаћег производа. Француски председник Франсоа Оланд, међутим, не показује спремност да разговара на ту тему.

„Нећемо допустити да нам се (споља) диктира како треба да газдујемо у својој кући”, поручио је председник Оланд са скупа у средњим Пиринејима и додао да Брисел може да саветује Паризу да усклади своје финансије, али не и да налаже како то треба да се оствари.

Француска, наиме, предводи групу земаља у ЕУ са најнижом просечном границом одласка у пензију – 59,7 година. Раније одлазе у пензију Словаци (58,7 година) и Румуни (55 година).

Зацртана граница у ЕУ за одлазак у пензију требало би да износи између 65 и 67 година, зависно од животног очекивања становништва. Међутим, само су се три државе приближиле тој граници – Велика Британија (63,1 година), Кипар (63,5) и Шведска (63,8). Европљанин у просеку одлази у пензију са 61,7 година.

Некадашњи министар унутрашњих послова и садашњи лидер аустријских пензионера Блеха истиче управо аргументе којима Париз оспорава захтеве ЕК.

„Да би се старосна граница за одлазак у пензију повисила, неопходно је обезбедити услове рада за старије запослене”, каже он, чиме заправо тражи да се за старије запослене смањи обим рада.

Има, наравно, и другачијих коментара. Саветник немачке владе задужен за питања социјалне политике и социјалне економије Мартин Вердинг, који је и професор на Универзитету Бохум, захтева усклађивање фертилитета са обимом пензионих давања. Према његовој студији коју је објавила Фондација „Бертелсман“, право на пуну пензију у Немачкој имале би само особе које су родитељи најмање троје деце.

Јован Кркобабић: Против сам померања границе за одлазак у пензију

„Србија у овом тренутку није у позицији једне Аустрије, Немачке или других економски развијених земаља да с обзиром на стандард нашег становништва нагло помери животну и границу радног стажа за одлазак у пензију. На то сам упозоравао у свим претходним разговорима представнике Међународног монетарног фонду, Светске банке а који су се тицали реформе пензијског система.

Наравно ињиховог предлога изахтева по коме би жене имушкарци у пензију одлазили истовремено: с истим бројем година живота истажа. И тада исада сам против тог изједначавања. Тај став бранио сам и браним не само због природне чињенице да су оне мајке, почесто и самохране. Жене у Србији су истовремено идомаћице. Раде ина послу иу кући. ионо што се често губи из вида, да без обзира на вишу старосну границу одласка жена у појединим земљама Европе, оне пензију уживају дуже од овдашњих. То недвосмислено илуструје виши животни, друштвени исоцијални стандард коме тежимо али га нисмо остварили па ни простор за ту врсту „равноправности” полова”, каже за „Политику“ потпредседник владе Јован Кркобабић.